gaggia

"КЉАЈИЋ" (1/2)

"Pričaću vam sad o jednom geniju. Geniju na poseban način. Geniju koji je izuzetak i zato potvrđuje pravila o kojima vam pričam. Borivoje Kljajić. Vama to ime ništa ne kazuje?
Kada sam ga prvi put sreo nije imao ljubičasti »Kadilak« već dvodnevnu bradu i nokte sumnjive čistoće. Došao je na audiciju za glumca u radio-dramskoj trupi. Izrecitovao je u mikrofon Hamletov monolog »Biti il ne biti, pitanje je sad« ... a kada smo mu dali da pročita neku nepoznatu ulogu, počeo je da muca, da sriče...
— Izvinite, zaboravio sam naočare. Gec mu pruži svoje.
— Hvala, kolega, nije moja dioptrija.
— Ne gnjavite čoveka — reče čovekoljubivi Duško Kostić — ima prijatan glas.
Bio je u angažmanu samo nekoliko dana, jer se ispostavilo da je polupismen, a na radiju se uglavnom samo čita, čita... Ali ne brinite — snaći će se Kljajić! Snalazio se on kao putujući glumac i pre rata. Imao je frak, imao je celu trupu — sebe. Zakaže Šekspirovog »Hamleta« u nekom vojvođanskom selu. Na pozornici lijander u saksiji, ili kakavgod veći grm, a na granama okačena pisma. Bora iziđe u fraku (voleo je avangardne tretmane!), izdeklamuje »Biti il ne biti« ... pa se trgne:
— Gle, neko pismo! (Otvori pismo) Baš da vidim šta mi piše Ofelija!
Onda izgovori Ofelijin tekst, pa da zaključak:
— Ofelijo, idi u manastir! Vidi, vidi, još mi je neko pisao! (Otvori drugo pismo) Majka mi i kraljica i preljubnica usuđuje se da piše...
Tako saznamo i šta majka želi i mic po mic, pismo po pismo, eto ti daidžestirane tragedije danskoga princa!
Onda se Borivoje otmeno pokloni okupljenim paorima, pokupi pare sa blagajne i ode dalje u prosvećivanje zaostalih narodnih masa. Drugi put sam ga sreo u »Zvezda«-filmu. Došao je da mi se ponudi za pomoćnika u režiji filma »Jezero«.
— Mogu da vam napravim knjigu snimanja — reče mi Ijubazno — ja sam odličan tehničar. A bio sam i De Sikin pomoćnik i predavač na Filmskoj akademiji u Rimu!
I pruži mi vizit-kartu na italijanskom jeziku, na kojoj je sve to pisalo. Zahvalim mu na ponudi, ali mu predložim probno snimanje za jednu ulogu.
— Ako baš insistirate — pristaću!
Nalepimo mu »sitan krep« kao da je neobrijan, stavimo fes na glavu i on nam pred kamerom odigra na turski način svoj čuveni »Biti il ne biti«. I ovoga puta je ispalo »ne biti«, ali on je znao da njegovo »biti« tek dolazi.
Izgubismo ga neko vreme iz vida, ali on se čvrsto držao umetnosti. Na gostovanju Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beču, posle predstave, silaze na prijem svečanim zavojitim stepeništem Velibor Gligorić i direktor »Burg teatra«. Obojica u smokinzima, a između njih, držeći ih pod ruku — Borivoje Kljajić u fraku. Pričali su mi Joža Rutić i Dejan Dubajić da im se Bora ljubazno javio, a kada se on izmakao, čuli su Gligorića i bečkog direktora kako u glas govore:
— Simpatičan ovaj predstavnik vaše vlade!
U »Burg teatru« je Kljajić tom prigodom zamolio činovnika da jave Milanskoj skali da će doći, pa da mu ostave ložu.
Kroz dva dana, blagonaklono je klimao glavom iz svečane lože u Skali, koja je sačuvana za »čuvenog jugoslovenskog reditelja«, kako je pisalo u telegramu iz Beča.
Imao je Borivoje Kljajić neku čudnu magiju u sebi. Lekari pakosno tvrde da je sugestivnost tipična za paranoju, ali ja im ne verujem. Pa sve velike vođe u istoriji, svi koji su nekuda nekoga vukli napred, imali su tu veliku snagu ubeđivanja. A nećemo valjda posumnjati.. . taman posla.
Stvar je jednostavna: čovek se ne usuđuje da ne veruje neverovatnim stvarima. Ja sam to i lično probao. Bio mi je tata operisan u Vojnoj bolnici i ja nisam stigao da izvadim propusnicu da bih mogao da ga obilazim. Zaustavio sam kola pred glavnim ulazom i gledajući stražara pravo u oči, pozvao ga prstom. Dok je prilazio polako sam spuštao staklo, fiksirajući ga uporno i onda mu tiho rekao:
— Dva, dva, sedam, osam, šest, tri... — pa sam dao gas, klimnuo mu glavom i ušao kolima u krug bolnice. Vojnik je salutirao i ostao potpuno sluđen. Kako može da sumnja kad sluša neke brojeve, a ti ga gledaš u oči i šapućeš?
Ali sad ne idem u bolnicu nego u Englesku. Naš ambasador u Londonu otvorio je izložbu slika Borivoja Kljajića. Sam mi je to pričao kad se vratio. Sedeli smo u onom kamenom holu u Radio-Beogradu. Uvek sam voleo te neobične ljude.
— Nisam znao, Kljajiću, da vi slikate.
— Nisam ni ja. Ali, znate, kad se čovek nađe sam u velikom svetu, on počne duboko da razmišlja. Ležim ja jedne noći i kažem sebi u sebi: šta je to što se ovde mnogo ceni, a ne razume? I setim se: moderno slikarstvo! Zato kupim boje i platna. Vrlo dobro sam prošao na izložbi. Sve sam prodao.
Ali nije se zadržao samo na apstraktnoj umetnosti. U Italiji je bolje prolazila romantika. Guta Dobričanin ima razglednicu koju mu je Borivoje poslao sa jezera Mađore. Cveće. A piše na italijanskom: Rad slikara B. Kljajića.
— Kako si prolazio u Italiji? — pita ga Guta kad je Bora opet navratio do domovine.
— Fino. Ja, znaš, sednem kraj jezera i gledam, a boje se prosto upijaju u mene. Onda odem u svoj atelje pa slikam. Obična jezerska slika 30 hiljada lira, a ako mušterija traži da se vidi i pastir sa frulicom, kako čuva ovce — 50 hiljada lira. Što više ovaca, veća cena. Razumljivo. Jednoga dana, dok sam pod miškom nosio svoja dela, zaustavi se jedna fantastična limuzina i iz nje izađe fantastična žena. Meni dah zastane, a slike ispadnu.
— Oh, pa vi ste slikar — uzvikne žena i odvede me u svoj zamak. Posle sam u njemu živeo.
Za zamak zaista nismo uspeli da proverimo, ali je na Bledu slučajno naišao na Gutu, Čkalju i ostale koji su tu gostovali kao veselovečerci, pa im ponudio ključ od svoje vile. Neka se odmore u komforu. Uzeli su da bi se uverili.
Lepa vila."
- Радивоје Лола Ђукић, "Склеротични мемоари", 1987

Znam od ranije da mnogima trebaju i da je bilo kod kineza i oni bi bili naruceni.. kako ih je sve manje, mnogim forumasima su potrebni, iniciram da se napravi GB, jer drugu ideju nemam, niti volje da sam organizujem i taj GB (jos onaj cuveni nisam ni dovrsio). Prosto zelim da ljudi dobiju ono sto im treba, a kako ide zima i svako pocinje uveliko da kuva svoju zimnicu, mozda nije los trenutak da se organizuje i ovo.

Dakle, neka se nadju dvojica koja ce se medjusobno pomagati da organizuju GB - iscimajte Guju za pocetak i sa njim se konsultujte oko mesta za nabavku, kasnije za placanje i transport (nadam se da mi on nece zameriti, da mi nece oduzeti zivot kad me bude video, zbog ovoga..). Proveriti, ukoliko je moguce da li su fetovi ok ili fake, naravno pre bilo kakvog ulaska u trgovinu.

Koliko je do mene i toga sta, kako, gde, pomoci cu organizatorima, pritom ne zeleci da ikakvu odgovornost preuzimam na sebe vezano za ishod..

Imajte na umu iskustva predjasnjih GB.

cevke, nove, pozlaceni pinovi, dobijene u tramvaju , 12e kom

 JJ Electronic ECC83S Gold pins---x_640-y_480.jpg   19.63K   76 Broj preuzimanja

ima i po koja EL84 istog proizvodjaca

Dakle, ubih se pokusavajuci da shvatim kako da podesim sambu da bih mogao da imam konstantan pristup muzici sa drugog racunara na kom se nalazi XP. Ja sam na Suse-u, i mogu da vidim i pristupim shareu sa XP-a, ali mi je potrebno da mogu i da ga mount-ujem zbog playera koji jedino tako moze da pristupi fileovima i da ih koristi (moze i sada ali vidim da kopira sa mreze fajlove koje mu zadam da pusti.). Kada u sambi to pokusam (samba browser) javlja mi:
could not resolve address for (ime racunara, odn workgroup-e u kojoj se nalazi share): name or service unknown. Nije mi jasno sta je problem..inace jako malo poznajem mrezu, samo nabadam. Racunari se "vide" jer su oba na routeru, nisam siguran, ali mislim da sam im fiksirao IP adrese.