dobre MM zvučnice

[dvv]

Hahaha vaistinu je Vule

 

Hajde da napravimo topik "Vuletov hajfaj zabavnik" pa tamo da se izdr... hoću da kažem prodiskutujemo i prvo izdefinišemo ta dva arhetipska sistema - Dobar Sistem i Loš Sistem. Pa onda polako dalje... 

 

Teško da će moći, kada se svi elementi sistema razlikuju - drugačija baza, drugačija ručica, drugačija zvučnica. Svako ima svoje, kako da sada to poredi sa drugim komponentama koje možda nije ni video?

[чика-Брка]

ima i na onom i na ovom forumu (doduse manje) znalaca,

 

koji nesto znaju a nisu ni culi ni videli.

 

 

[vladd]

Opteretni kapacitet sluzi da napravi rezonacu kalema i kapaciteta koji kalem vidi, i izvuce maksimum signala.

 

U slucaju kada je taj odnos van rezonanse, razlike se ili ne primecuju, ili povremeno primecuju na odredjenim delovima opsega. ..

 

A razlike su minorne.. 

 

Ako se potrefi makar priblizna rezonansa, tada i promena kabla moze da izazove promenu zvuka, jednostavno je potrebno detaljno poznavati ceo sklop, a ne poneki detalj.

 

Ako se vec teraju buve na vratilo..

 

I naravno da se mogu izvuci svakojaki zakljucci, sto izricitiji to pogresniji.

 

Ja sam sa MM glavom(OM30) dobijao bolji zvuk od par MC glava, ali ni u ludilu ne bih tvrdio da je jedna glava bolja od druge(iako je postojao ocevidni dokaz), ili ima ovaj ili onaj zvuk, bez da se upeglaju i istrimuju svi bitni detalji, i svakoj glavi dodeli maksimum podesavanja.

 

Da ne bude tajna, koristio sam tada promenljive kondove i uljno dampiranje rucke...

 

Ustelovan sistem je zasigurno bolji od random povezanih komponenti..

 

Sada recimo iz najjeftinijih komponenti pokusavam da iscedim maksimalni zvuk..

[dvv]

A ne pomažu nam baš ni proizvođači nešto posebno. Konkretan primer. Moj Dual CS 604 je bio klasičan auto gol same firme, svima njima se to onekada desi, on se pojavio početkom 1978 godine kao drugi najjači model, iznad nejga je bila samo serija 7 (701, 704, 721, itd), ali je ona koštala otprilike duplo više. I prodaja ovog modlea krene kao luda, napraviše se redovi čekanja od po dva meseca, ne mogu da ga nadrukaju koliko im treba, a prodaja serije 7 opade, i to drastično. Počelo ke tako što je neki nemački časopis testirao ovaj model i izjavio da je on recimo 5% lošiji od serije 7, ali da zato košta oko polovinu cene. Onda je neki drugi časopis uradio grupni test gramofona u oboj klasi, po cenema 400-700 DM, i dobio podataka da je ovj najbolji među tom grupom (Thorens, Sony, Fisherm Braun, itd, nekih 13-14 komada). Dual CS 604 najbolji, drugi Braun, itd. I narod kupi žvaku. Ja sam ga proćio od jednog nemačkog dilera i stvarno sam morao da čekam dva meseca da mi ga pošalje.Dobio sam ga sa nekom "Dual DN" zvučnicom, verovatno Audio Technica modelom koj saostalno danas košta tu negde oko €30-35. Onda sam eksperimentisao sa taze kupljenom Ortofon LM20 (nalik "Konkordu", isto kućište, samo drugačije, bolje i skuplje same igle, pa je u prvoj zameni stavljen igla ne 10, ne 20, nego 30) i isterao iz njega koliko sam mogao, a morao sam da dodajem kapacitet sa mojih 275 pF na ukupno 400 pF koliko je Ortofon tražio.

 

Slično Vladdu, ni ja nisam čuo bolu kombinaciju ručice i zvučnice Ortofon. Ali, moja ručica je bila prva generacija ručica sa ultra malom masom (ULM), prihvatala je sve te zvučnice bez dodatnih tegova, mogla se sasvim lepo izbalansirati, i poseduje dva mehanička antirezonantna filtera na sebi. I nlik Vladdu, imao sam zvuk koji prevazilazi  prosek te klase i gramofona i zvučnice, jer su bili odlično uklopljeni. Ostavljali su iza sebe popriličan broj jeftinijih MC zvučnica i od Ortofon-a i od drugih. O tome mogu da pričam, ali recimo o Frado zvučnicama, sem toga da postojr, ne znam bilo šta drugo, kao i o nizu drugih zvučnica. Mislim da sličan problem ima mnogo nas. A da sve bude još gore, kao što reče Vladd, ceo lanac reprodukcije se menja od sučaja do slučaja, pa čitanjem osnovnih osobina delova ne stvara osnovu da znate kako to u stvarnosti radi.

 

Na primer, kasnije sam slušao naslednika mog modela gramofona, Dual 627, i na moju žalost, nije ono što je moj stariji model, tada je već proradila filozofija štednje. Zato se i držim mog starijeg modela kao pijan plota.

[чика-Брка]

pazi, dobro zboris.

 

627 je bas mnogo losiji od 604.

 

ja ga nisam imao.

 

imao 1235, 1237 i 1239.

 

svi su bili sa fabrickom Shure glavom, ne secam se kojom.

 

bilo pre mnogaja leta.

 

 

[Ras]

pazi, dobro zboris.

 

627 je bas mnogo losiji od 604.

 

ja ga nisam imao.

 

imao 1235, 1237 i 1239.

 

svi su bili sa fabrickom Shure glavom, ne secam se kojom.

 

bilo pre mnogaja leta.

 

Verovatno neka od varijanti Shure M75

[Kuja]

... 

Ja sam sa MM glavom(OM30) dobijao bolji zvuk od par MC glava, ...

Jedna zanimljivost...

Ortofon MM zvučnice u stvari nisu MM već MI (Moving Iron).

U pitanju je VMS (Variable Magnetic Shunt) princip rada, što je u stvari Ortofonova varijanta Moving Iron-a:

 

 

 

 

 

Prstenasti magnet je fiksiran a unutra njega se pomera mala i veoma lagana gvozdena polugica.

 

Ta pokretna polugica je manje mase od pokretnih magneta u klasičnim MM zvučnicama,

tako da je verovatno to razlog zbog kojeg su Ortofon MM/MI zvučnice veoma detaljne

i možda bliže zvuku MC zvučnica od dela MM ponude drugih proizvođača.

 

Unutrašnjost OM/Concorde zvučnice (princip isti i kod serija OM super, 500 i 2M):

 

[ZZZ]

Olaaa Kujo,

'de si bre covece

[vladd]

Moguce, nije u to vreme bilo podataka tako veselih. Period 1978-1982.Tada sam dobio odlican zvuk i sa  OM5E, Ortofoni kupljeni u jugolaboratoriji u majke jevrosime ispod skupstine.

 

To je period kada sam i prestao da se bavim hifijem nakon bolnog crkavanja preskupe koetsu glave, ozbiljna trauma iz mladosti.

[zbotic]

Kada se mikroskopom pogleda igla lako se može odrediti koliko vrijedi koja zvučnica. Uglavnom je tu kvaka, +-15%

[dvv]

Moguce, nije u to vreme bilo podataka tako veselih. Period 1978-1982.Tada sam dobio odlican zvuk i sa  OM5E, Ortofoni kupljeni u jugolaboratoriji u majke jevrosime ispod skupstine.

 

To je period kada sam i prestao da se bavim hifijem nakon bolnog crkavanja preskupe koetsu glave, ozbiljna trauma iz mladosti.

Ma bilo je, Vladd, samo nije bilo tako lako dostupno kao danas sa Internetom. Dual ih je preporučivao samo tako kao "upgrade", a simptomatično je da se cela njihova prva ULM serija ručica pojavila u isto vreme kada i LM serija Ortofon zvučnica. Sećam se da u je to vreme malo koji gramofon mogao da ih prima zbog (pre)male mase bez dodatnih tegova, inicijalno samo Dual ih je primao direktno, drugi su došli tek kasnije. To je jedan od nekoliko modnih aspekata tog doba, svi su težili što manjoj pokretnoj masi ručice i zvučnice, ali i što manjoj sili pritiska (što danas znamo da je bila stvarno čista moda bez uporišta u istini).

 

@Kuja - sve što si rekao je sasvim tačno. Sa praktične strane, mi ne možemo da menjamo osobine same zvučnice, možemo samo da utičemo na njihovo radno okruženje (žice za ožičenje, kvalitetni konektori, prilagođavanje električnih osobina radnog opterećenja (R i C) i naravno kvalitetom phono RIAA elektronike). Pretpostavljam da se čovek pre kupovie zvučnice potrudio da sazna potrebne parametre ručice i zvučnice, što je po meni neuporedivo važnije od upotrebljenog principa rada zvučnice Do sada su, po mome iskustvu, najbolje rezultate davale dobro pripremljene kombinacije osobina. Na primer, Thorens je uporno gurao Stanton zvučnice, koje samo po sebi po meni nisu bile ništa posebno, ali su se odlično slagale sa Thorens TP16 ručicama, maltene idealan par. Imao sam i ja jednu iz 500 serije, i mada je solidno radila, nisam dobijao zvuk kvaliteta Ortofon-a, i obratno, sa njima nikada nisam čuo tako dobar zvuk sa Thorens TP16 kombinacije kao sa mog Duala. Mislim da je ovaj efekat dobar deo popularnosti Shure zvučnica, koje su izuzetno malo osetljive na radno opterećenje, pa se lepo slažu sa maltene svim i svačim. To je ujedno bio i najveći problem sa Ortofon zvučnicama, ako ne dobiju preporučenih 400 pF pomalo naginju ka visokim tonovima. Igrajući se sa njima, po meni, tih 400 pF treba kombinovati sa 68K za najneutralniji zvuk,

[dvv]

pazi, dobro zboris.

 

627 je bas mnogo losiji od 604.

 

ja ga nisam imao.

 

imao 1235, 1237 i 1239.

 

svi su bili sa fabrickom Shure glavom, ne secam se kojom.

 

bilo pre mnogaja leta.

Aco, ne smem da tvdim, ali na pogled prilično je jasno da ručica na Dual 627 nije ono što je na Dual 604. Jednostavnija je, i koliko sam mogao golim okom da vidim, štedelo se baš na ona dva antirezonantna mehanička filtera. Ostalo je manje-više isto,  i urađeno je tipično nemački, jednostavno ali funkcionalno. 604 koristi EDS 500 motor, koji svoj takt dobija od običnog NE 555 ćipa, sa malo diskretnih elemenata okolo radi servo kontrole. Kvarc kontrola je bila rezervisana samo za seriju 7, mada znam da kada onom mom podesim obrtaje na tačno (odvojeno za 55 i 45 o/min), nema mrdanja, stoji zakucan tamo gde je i podešen satima i satima, odnosno dok nanovo ne podesim.

[vladd]

Ma bilo je, Vladd, samo nije bilo tako lako dostupno kao danas sa Internetom.

 

 

Bile dostupne i skole u engleskoj, ali ne kao danas

 

Daj bre, pa nju muzikal ekspres smo cekali u prolazu, ko sada klinci ajfon!

[dvv]

Bile dostupne i skole u engleskoj, ali ne kao danas

 

Daj bre, pa nju muzikal ekspres smo cekali u prolazu, ko sada klinci ajfon!

Hajde da ne preterujemo, jeste bilo teže dostupno, ali moglo se, bilo preko štampe, bilo direktnim upitom sa zathevom za infornacijama. Imao ja fascikle pune toga u to vreme, a pošta se ovajdila prodajom maraka. Doduše, engleski mi nije bio problem, još tada sam ga tečno govorio i nije me mrzelo da se raspitam, a na par časopisa sam bio pretplaćen. Šta misliš, kako sam se odlučio baš na LM20?

[vladd]

Tu svako ima svoju pricu. Zanimljiva za kafanu, ne za forum.

 

Ono sto je za mene sigurno, je da necu dati vise od 100-150evra za gramofonsku glavu. Sa 50-ak ploca, mislim da u ovom trenutku  postoji dilema da li kupovati ploce ili davati novac na neke detalje..za koje je veliko pitanje da li ce se bas u zadovoljavajucoj meri istaci.

 

E sad, mene je privukla OM5E,zbog svoje otpornosti 600 oma, i srazmerno veceg potrebnog kapaciteta, sto otvara mogucnosti za igranje iutrimavanje.

Jako zanimljiva i Grado prestige serija, verovatno mi je grado sledeca kupovina, crna, zelena ili plava,475 oma je za respekt..bar sa moje strane  

[Kuja]

Olaaa Kujo,

'de si bre covece

 

 

   

[revox]

....... Jako zanimljiva i Grado prestige serija, verovatno mi je grado sledeca kupovina, crna, zelena ili plava,475 oma je za respekt..bar sa moje strane

 

nisam pratio na šta bi kačio grado .... kako god meni stoji grado green 1 u kutiji .... probao na thorensu 147 sa stok ručkom i ne valja ... probao na td160super sa grace 707 ne valja ... malo muljava u basu srednji i viski bez detalja ... bem li ga ... čak imala i malo više bruma na leru u odnosu na druge na 147 ... a i fali joj malo izlaznog napona i ako je 5V kako piše... a druge a to su ortofon VMS10 mk2, sumiko pearl, at 120, at95, empire 1000 ls stanton 881s sve su je prehebale ...  čak i at95.... vrag će ga znati što se nije ugodilo al tako je

 

moje iskustvo koje ne mora bit mjerodavno

[vladd]

Sa tako malom impedansom,odnosno navedenom otpornoscu, trebalo bi probati sa vecim kompenzcionim kapacitetom. Npr, dodati 150-220pF na ulaz preampa.

Idealno bi bilo dodavati po 50pF, i pride imati promenljivi kond, utrimovati na jaci nivo signala.

Voleo bih da imam test plocu sa urezanom frekvencijom 5 ili 7 kHz...lakse bi bilo meriti nego na sluh

[vladd]

Evo sada sam ubacio u kalkulator..za OM5E je induktivnost 450mH, recimo da zavojnica "vidi" kapacitet 550pF, rezonantna frekvencija je na oko 10KHz..sto je relativni centar audio opsega.

 

Preporucena kapacitivnost je 200-600pF, racunajuci sve zivo na putu signala od kalemcica do ulaza u preamp.

 

Ako takva glava vidi recimo 150pF, centralna frekvencija rezonance ce odleteti na 19KHz..bice znacajna razlika u pojacanju niskih u odnosu na visoke frekvencije...

 

I sad, eto polja za igranje...

http://www.daycounter.com/Calculators/LC-Resonance-Calculator.phtml

[ZZZ]

Sa tako malom impedansom,odnosno navedenom otpornoscu, trebalo bi probati sa vecim kompenzcionim kapacitetom. Npr, dodati 150-220pF na ulaz preampa.

Idealno bi bilo dodavati po 50pF, i pride imati promenljivi kond, utrimovati na jaci nivo signala.

Voleo bih da imam test plocu sa urezanom frekvencijom 5 ili 7 kHz...lakse bi bilo meriti nego na sluh

Nema potrebe dodavati C na ulaz riaa preampa. To je ono sto bi trebalo izbaciti.

Tu vec postoji kapacitivnost i to ne tako mala.

...

C konektora reda par pF

C kablova u rucici reda desetak pF

C kablova za interkonekciju reda 50-80pF

C dinamicke kapacitivnosti ulaznog aktivnog elementa. (primer ecc83 sa pojacanjem 80 u kolu 130pF cca.

,,,

to su sve paralelne kapacitivnosti prema masi i to je ukupno oko oko 220pF ili vise.

Nema potrebe postavljati dodatni C od isto toliko pF.

To je velika grska. I ako postoji potrebno ga je otkaciti.

...

Tu ringing i porast u HF podruciju u elektricnom smislu, izaziva upravo Q faktor sprege L coila i narednih C.

L coila je konstanta ali se zato moze smanjiti vrednost C.

Tu je najveca vrednost C dinamicka kapacitivnost ulaznog aktivnog elementa.

A smanjuje se na taj nacin sto se signal prvo primi nekim stepenom sa malim pojacanjem, 1 cca. 

i naravno sto manja kapacitivnost interkonekt kabla.

...

Isprobao sa JFETom i sve drugacije radi, mnogo prirodnije cak i donji deo.

brzina porasta je odredjena pre svega mehanickim sposobnistima vesanja kantelivera, tako da u sustini to kompenzuje potencijalni ringing kod cetvrtastih signala.

Na primer na nekim test plocama postoji i deo sa malom "stepenicom" koji testira upravo porast i smirivanje.

Klasicni test mehanickih oscilacija.

...

Ipak kako sto rece sve bi bilo mnogo lakse sa test plocama i minimumom merenja

.

u principu kod svake zvucnice je ovakav raspored ulaznih kapacitivnosti.

 

[vladd]

C dinamicke kapacitivnosti ulaznog aktivnog elementa. (primer ecc83 sa pojacanjem 80 u kolu 130pF cca.

 

E to je ono sto cu tek da imam..

 

 

 

C kablova u rucici reda desetak pF

 

 

Recimo da je kod mene 18pf

 

Jedan par konektora izbegnut, i to je jos 6pF, do ulaza u preamp imam oko100pF(oko 75cm kabla koji je oko100pF/m)

 

Komplijansa je prestala da me zanima u smislu signala, ako kazu do 25KHz da reprodukuje, onda je dovoljna za vinil ..

 

Dok ne otkrijem da laguckaju u karakteristikama..

 

I sta ostaje, ostaje opteretna impedansa, neka preporucena vrednost otpora, i ostaje da se upeglava induktivnost i kapacitivnost..

 

Fetonje se prikazuju glavi kao kapacitet, sto i jesu, i sto je manji redni otpornik, veci je uticaj tog kapaciteta..teoretski

 

Posto su relativno male i prilicno nevazne promene rezonantne frekvencije..da li je pik na 10, 11 ili 12 khz, nije bitno, bitno je iz kalema glave izvuci maksimalno signal.

 

Imas minijaturnu komponentu,gvojze , magnet ili kalem, koja vrcka u magnetnom polju, i sa nekog kalema treba da izmuzes signal...nista prostije

 

Problem je sto kod svake nove-druge glave treba raditi drndanje, nema prostog konektovanja.

[dvv]

Tu svako ima svoju pricu. Zanimljiva za kafanu, ne za forum.

 

Ono sto je za mene sigurno, je da necu dati vise od 100-150evra za gramofonsku glavu. Sa 50-ak ploca, mislim da u ovom trenutku  postoji dilema da li kupovati ploce ili davati novac na neke detalje..za koje je veliko pitanje da li ce se bas u zadovoljavajucoj meri istaci.

 

E sad, mene je privukla OM5E,zbog svoje otpornosti 600 oma, i srazmerno veceg potrebnog kapaciteta, sto otvara mogucnosti za igranje iutrimavanje.

Jako zanimljiva i Grado prestige serija, verovatno mi je grado sledeca kupovina, crna, zelena ili plava,475 oma je za respekt..bar sa moje strane

Slažem se sa logikom nemam previše ploča, nema logike da se otegnem jako mnogo. Ja imam oko 400 LP ili tu negde, pa sam se zadovoljio sa zvučnicom od recimo €200. To iz razloga jer mi je gramofon uopšte sporedni izvor zvuka, više onako za gušt, jer mi CD čitač ostaje prvi i glavni izvor, a njega ne bih menjao za bilo koji drugi koji sam ikada čuo, ne zato što je savršen jer nije, nego zato što su ljudi koji su ga projektovali napravili po meni savršen niz kompromisa, baš gde treba i kako treba.

 

Sem toga, najveći deo muzičkog materijala do koga mi je jako stalo sam kupio i u CD formatu, iako sam kao i većin bivših vlasnika magnetofona prodao njega i kupio jedan kasetofon, koji savršeno zadovoljava sve moje potrebe (Sony TC-K 808 ES), a zahvaljujući kombionaciji Dolgy C i HX Pro, sa metalnom kasetom može mirne duše da se nosi sa mnogim magnetofonima, jer su gubitci dinamike na visokim učestanostima (20 kHz) potpuno isti kao i magnetofon na 19 cm(s sa EE trakom. Sem toga, trake se danas teško nalaze, i papreno su skupe, dok kaseta ima mnogo više i po razumnijoj ceni. Ovo spominjem samo zato da podvučem da i dalje imam 100% mogućnosti da signal ostane u analognom domenu. To je, na neki način, zaokruživanje analogne koncepcije zvuka, snimak sa LP na kasetu.