Koji phono preamp?

[prophet]

Pa govorio sam o celom lancu, znači amp ili preamp a može i phono. Poenta je da ne mora cevni phono ako je bar jedna od komponenata u ostatku lanca cevna. To je naravno samo moj utisak i hteo sam da naglasim da se i sa OP može ostvariti vrhunski rezultat. Baš kao što si naveo i u slučaju DAC-ova.

[grau.]

Pa govorio sam o celom lancu, znači amp ili preamp a može i phono. 

 

 

a sad vidim kontekst, izvinjavam se

[grau.]

zanimljivo stivo na kineskom: ukljucite google translate

 

http://diycoffin.blogspot.com/

[dvv]

Impulse, ovaj put ne mogu da se složim oko op ampova.Prvo, konkretno pomenuti BB RIAA sam čuo do sada u najmanje 10 izvedbi, od kojih su možda dve imale op ampove po specifikaciji. Sve ostale su uredno imale ulazni OP 37, a na izlazu je bilo sve i svašta. I sve su zvučale sasvim solidno, mada one koje su koristile neki jako brz op amp na izlazu, tipa AD818AN ili tako nešto, jesu zvučale bolje. Drugi op amp radi konjski deo posla, pa nije ni čudo što mu odgovara brz op amp.Drugo, ne sećam se da sam kod standardnih uređaja koji su takođe koristili op ampove mogao da čujem tako jasno definisan zvuk. sem možda u par slučajeva.I treće, po meni, najveći problem sa op ampovima je izlazna struja. Pišu oni svašta po specifikacijama, ali do sada nisam čuo op ampove da bolje rade nego kada im se na izlaz doda par dosta standardnih bipolarnih tranzistora, kao što su recimo BC 639/640 ili MPSA 56/06. Nije realno očekivati od tako malih substrata da isporučuju iole veće struje, ali kada se od toga rasterete, onda rade, ili mogu raditi, čak veoma dobro.Još ako se čovek malo potrudi pa umeri delove pasivne mreže, može se postići RIAA kriva do tačnosti od +/- 0,2 dB, što je već High End teritorija.Najzad, usputna dobit ovog rešenja je nešto viši prag zasićenja, jer oba op ampa rade u linearnom režimu, kada su i najefikasniji.Uostalom, ako se dobro sećam, ima tome godinu-dve dana, neki ćlanovi ovog foruma ih i jesu napravili, sećam se jer sam im ja poslao op ampve za njih, pa neka oni kaži kakva su njihova mišljenja.

[zbotic]

I treće, po meni, najveći problem sa op ampovima je izlazna struja. 

Koja u slučaju gramofonskog pretpojačala i linijskog pretpojačala obično ne prelazi 1 mA......

[dvv]

Koja u slučaju gramofonskog pretpojačala i linijskog pretpojačala obično ne prelazi 1 mA......

Zoki, čak i tako, spreman sam da se kladim da će sklop BOLJE zvučati sa dodatim tranzistorima za strujni izlaz.Imao sam sličan slučaj sudara teorije i prkase kada sam radio moje pojačavače za slušalice. Pošto su one jako efikasne, 1 mW daje bilo šta od 94 do 108 dB SPL, pri impedansama od 30 Oma i naviše. Kada izračunaš, ospadne da ti je struja od recimo 20 mA više nego dovoljna da ogluviš ako treba. I tu se ja odlučim da za svaki slučaj podesom struju mirovanja na 40 mA, da bidem siguran. Kaže mi prijatelj - stavi na više, teorijski nema značaja, ali će u praksi bolje svuirati. I ja ga, probe radi, podesim na 84 mA. I stvarno, protivno svoj teroiji i matematici, malo bolje svira, nije neko otkrovenje, ali taman toliko da se čuje tazlika.R, tako nekako ti je i ovde. Teorijski, nema osnova nadati se bilo čemu, ali u pralsi, ipak bolje radi taman toliko bolje da primetiš.

[Fukushima]

Zoki, čak i tako, spreman sam da se kladim da će sklop BOLJE zvučati sa dodatim tranzistorima za strujni izlaz.Imao sam sličan slučaj sudara teorije i prkase kada sam radio moje pojačavače za slušalice. Pošto su one jako efikasne, 1 mW daje bilo šta od 94 do 108 dB SPL, pri impedansama od 30 Oma i naviše. Kada izračunaš, ospadne da ti je struja od recimo 20 mA više nego dovoljna da ogluviš ako treba. I tu se ja odlučim da za svaki slučaj podesom struju mirovanja na 40 mA, da bidem siguran. Kaže mi prijatelj - stavi na više, teorijski nema značaja, ali će u praksi bolje svuirati. I ja ga, probe radi, podesim na 84 mA. I stvarno, protivno svoj teroiji i matematici, malo bolje svira, nije neko otkrovenje, ali taman toliko da se čuje tazlika.R, tako nekako ti je i ovde. Teorijski, nema osnova nadati se bilo čemu, ali u pralsi, ipak bolje radi taman toliko bolje da primetiš.

To nema veze sa teorijom matematikom vec sa parametrima tranzistora pri odredjenoj mirnoj struji. Kod opampova nedostatak strujnog kapaciteta se lako resava ccs-om na izlazu tako da radi u a klasi. A sada ko voli zvuk opampova i kojih vrsta opampova to je drugo pitanje....

   Mnogo babica kilavo dete. Kreni nesto da pravis pa probaj, uporedjuj, svi ponudjeni sklopovi su prosti i treba ti lemilica i sat vremena posla po verziji. Preporucujem zaobilazenje opampova, sem svetlog primera LT1364.

[ZZZ]

Najbolji koji sam ikada čuo za samoizvedbu. Dizajner je Dr Holger Hermann, koji radi za Burr-Brown u Nemačkoj, a dizajn se pojavio još davne 1990. godine.

Ova BBoriginal shema izgleda nije "original"?

postoje izvesne greske >

otpor R4 je kratko spojen, a to je vazan element korekcionog networka. To ne verujem da je originalno.

otpr R9 je suvise mali. Za vrednost spreznog C4 od 10uF. To bi bilo u redu da posle, na ulazu u preamp ili neki sledeci uredjaj

ne postoji ulazni otpor koji je tipicno 10K za diskretne uredjaje i oko 220K do 1Meg za cevne.

sa cevnim sledecim stepenom nece biti veceg kolebajna RC konstante u niskim Fo dok ce sa sledecim ulaznim R od 10K

to prepoloviti na 5K pa ce se Fo pomeriti za oktavu naa gore *nije dramaticno posto je to pomeranje na -3db na oko 4Hz sa standardnih oko 1.6Hz *za -0.25db na 20Hz...

na tom mestu je ispravnije uraditi posebne vrednosti u kontekstu sta dolazi posle uredjaja cevni ili diskretni sledeci uredjaj...

u svakom slucaju terminacioni otpor R9 bi trebalo da bude vece vrednosti recimo oko 470K do 1Meg i kada mu se paralelno doda sledeci ulazni otpor preampa dobije ispravnu vrednost. C4 za cevne sledece uredjaj 1uF (nema potrebe povecavati gabarit i vrednost, radje kvalitet...) a za diskretne 10uF...

.

Konceptualno pasivni network nije dobar. suvise je niskoimpedantni (1KHz ref.).

To je na osnovu toga sto su manje vrednosti otpora u networku a vece vrednosti C...

To su velike vrednosti C za taj tip networka, u pitanju su stotine nF, pa i nesto duze vreme "punjenja" i "praznjanja"...

Trebalo bi prekonfigureisati net u visokomski netvork. otpore pomnoziti sa 10X a C podeliti sa 10X recimo ili vise.

ili nekim drugim brojem koji ce dati priblizne standardne vrednosti elemenata, a C svesti na desetinu ili manje nF.

Takav visokoimpedantni net ce i lakse da se vozi od strane OP ampa pre njega U1, a manje ce kapacitivno i reaktivno opterecivati OP amp iza sebe U2...

.

trebalo bi ponoviti sklopove oko Q1 i Q2 i za ulazni OP i na taj nacin dodatno "izolovati" OP ampove i stepene pojacanja

.

ulazni C5 je mozda suvisan zbog toga sto u najvecem broju slucajeva sam kabl ima od 50-100pF i nema razloga dodatno

kapacitivno optrecivati ulaz OPa i vec na samom stratu seci visoke F, koje je i onako problematicno ocuvati...

Dobra strana uredjaja je phase IN = Pase out...

.....

I ove druge sheme su previse pojednostavljene Pacific doduse i jeste zamisljen kao veoma jednostavan koncept bas zbog toga

da bi mogao biti izradjivan i isprobavan. Ali ipak pre toga bi trebalo procitati recimo Borberly/jeve clanke o topologijama i postavljanju radnih tacaka JFETova. KOd salasove sheme je mnogo velika vrednost bajpas kondenzatora od 1000uF u soursu prvog jfeta, isto pomalo velika impedansa pasivnog neta, i pogresno postavljen bias i gate otpor drugog jfeta.

To je kod Pacifica bolje uradjeno jer sprezni C je odmah posle draina prvog Jfeta, pa onda veci otpor prema masi.

Kroz taj otpr se gate sledeceg jfeta *ili cevi postavlja na masu i biasuje prednapon. Jedino na taj nacin taj otpor ne utice na network vremenske konstante a cev ili jfet je ispravno (isto) biasovana...

.

takodje pacific i salas phase in = phase out.

Ali samo MM sekcije

pacific MC obrce fazu za 180 pa posle MM i riaa korekcije isporucuje obrnutu fazu u preamp.

(Ako je preamp cevni single stage on ce vratiti fazu na 0 u pojacavac... Ali sve vreme signal kroz kablove "putuje" u kontrafazi i

nastaje ko zna kakav haos sa masama i uzemljenjima....)

.

sorry na duzem postu

[guja011]

sad mi je jasno što te niko nikad nije zvao na pecanje.

[Zen Mod]

.......... Ali sve vreme signal kroz kablove "putuje" u kontrafazi i

nastaje ko zna kakav haos sa masama i uzemljenjima....)

.

......

 

 

apsolutna faza je vazna zarad drugih stvari ( kad je vazna ) , a mase i uzemljenje nemaju nista sa tim

[Beli_Ninja]

LME-49710 AN-1651 Texas Instrumentsacomelectronics.com/hlektronika/RIAA/RIAA_49710_MC.jpg

[Aleks]

Sad sam hteo da napišem isto.

Ali LME49720: http://www.ti.com/lit/ds/symlink/lme49720.pdf

Na prvoj stranici pdf-a šema, RIAA phono preamp.

 

 

Naručiš sampleove iz ti-a. Meni stiže neki dan, za izlaz AK4396 dac-a.

[zbotic]

Pasivni RIAA treba razdvojiti u dva dijela (ispred i iza drugog opampa) i dodati izlazni buffer i tek onda je to pravi phono preamp. Ovo gore ništa ne valja uključujući i onaj "originalni" (sa krivo ucrtanom vezom)

[ZZZ]

jeste to je jedan od postojecih pristupa - splited network.

ovaj najcesci osnovni je all-in-one network i u principu je jednostavan.

Neka , ako bi se moglo reci prednost je to sto su za all-in-one net potrebn2 2 stepena pojacanja

a to cuva phase in phase out, dok je kod splitted-time-constants neta potrebno dodati jos jedan stepen izmedju

ili pojacavacki koji onda okrece fazu sklopa ili samo buffer koji ne obrce total fazu...

i naravno uvodi jos jedan aktivni stepen u topologiju.

.

Mozda je najjednostavnije resenje za neki pocetak uraditi all in one ali sa OP bufferom non inverting mode ispred i iza

pasivnog networka. A ako se koriste dupli OP onda preostale polovine mogu biti u formi pojacavaca i to u invertujucem modu...

naravno dual mono bez dodira signal grounda cak ni kroz napajanje, koje mora biti vise stepeno, recimo sa malim shunt kolima blizu svakog OPa...

.

[ZZZ]

apsolutna faza je vazna zarad drugih stvari ( kad je vazna ) , a mase i uzemljenje nemaju nista sa tim

netacno sorry. ne zelim nista da pokrecem

samo da postavim jednostavno pitaje >

zbog cega je problem uraditi kako je ispravno i kako bi trebalo?

umesto da se relativizacijom dolazi do resena da je cak i bolje da uredjaji imaju razlicite faze na ulazu i izlazu?

zbog cega onda skoro svi uredjaji strije generacije a narocito oni u profi tehnici postuju te jednostavne principe?

(za razliku od savremenih koji to ne po[tuju a predstavljaju da nema znacaja pa cak se pasivno agresivno sugerise i da je bolje da nije tako)

.

jedino sto je tu tacno je to da ni savremeni materijal nije uvek sniman u fazi, sto ranije nije bila velika verovatnoca da se desi

upravo zbog pomenute opreme. Ali i to je jedan od argumenata da se slusa ono sto je snimljeno za vernu reprodukciju, a ne za korekciju faze...

.

ranije su zbog faze i galvanske izolacije uredjaji manjih signala imali interstage trafo na ulazu i na izlazu, mozda je spektar bio malo ustinut ali je skoro sve drugo bilo bolje i snimljeno i reprodukovano...

[Zen Mod]

ne sporim da je apsolutna faza vazna , nego kazem da to pitanje nema veze sa masama i uzemljenjima

[stein]

Zanimljivo da se pokretač teme više u temi nije javljao - sad sedi negde u prikrajku i umire od smeha... kučićima ubacio kosku i prati...

[zbotic]

Mi se lijepo zabavljamo, a i on će, ako je pametan, pokupiti neku korisnu informaciju.

 

Usput, jedan fono, kojeg sam uz desetak drugih također radio, je i ovaj Eliottov, koji svira vrlo svježe, upravo zbog jednostavnosti. Ja sam ga sastavio na bušenoj pločici veličine ne više od 8 x 6 cm zajedno s napajanjem.

 

http://sound.westhost.com/project06.htm

 

Umjesto navedenih opampova koristiti OPA2134 za softy zvuk ili OPA2228 za niskošumni zvuk.

[dvv]

Koliko vidim, i šema koju je postovao Alex je niskoimpedansna, pa očekujem da ZZZ sada i njemu lepo objasni kako to ništa ne valja i kako je pitanje da li će uopšte raditi.Isto kao i ona BB šema, koja, koliko znam, radi u Pančevu i čini mi se Zrenjaninu.Inače, ZZZ, čitaš i previše špijunskih romana. Nazvao sam ono originalnim jer sam se kasnije bavio mišlju da je donekle modifikujem, nešto sam malo petljao sa njom, ali sam posle odustao jer gramofon nisam ni uključio već ravno 20 godina. Umesto toga, pokupovao sam CD izdanja mojih omiljenih LP ploča.

[zbotic]

Alexova radi, ali tvoja NE RADI (bar ne kao RIAA). Amen!

 

Sada neka i ostali forumaši napišu da ne radi pa da to apsolviramo.

[guja011]

utekao pokretač teme. valjda mu se zgadilo.

[shuca77]

DVV zaboravite phono preamp sa operacionim ako zelite da slusate muziku. U to su se uverili moji gosti kad su slusali dobro ocenjeni Moon u paralelnom testu sa Salasom. u stvari nije morao ni da bude paralelni test jer bi se culo i da su na kilometar jedan od drugog bili smesteni.

 

Uvek mi se svidjalo kako impuls razmislja i slozio bih se u potpunosti sa ovim gore iznetim pa sam u ime toga i narucio DIY  pasivnu phono sekciju koja USKORO STIZE.

 

Ukratko :  Ova moja rija je malkice drugacija , pre svega jer ima simetrican pasivni filter , otpr.. to je dve rije po svakom kanalu gde svaka jedna drugoj referenca  tako da ono sto se cuje je srednja vrednost te dve rije. Ako bilo koja rija ima iole malu gresku u komponentama ili u bilo cemu a u ovom slucaju  u filteru,  posto je pasivna   onda mora  da postoji neka greska , ovde se greska potire sa ovom sto je u ogledalu  , zato sto nema sansi da dve rije imaju greske na istom mestu , ako imaju greske  onda su one na razlicitim mestima , razna izoblicenja, nelinearnosti komponenti itd. U ovoj riji ce sve biti pasivno , nista nece postojati aktivno .Ova konstrukcija umesto da ima 2 rije koje se gledaju u ogledalu imace 4 , znaci dve + dve .

 

Ova rija ce imati rol off filter tako da nece imati ramble, ona skida ispod 20 Hz ima roll of  od 24 db po oktavi tako da skida sabsonicno ako su krive ploce  -  automatski to  radi . MC step up deo je sa prekidackim malim napajanjem koji radi preko magnetnog ringa i tako se napaja ceo taj deo  tako da je i galvanski potpuno izdvojen od ostatka rije ,  tako da moze da ima nezavisno napajanje  i onda kad na taj nacin ima reseno nezavisno napajanje ceo taj  mc stepen ima virtuelno samo jedan tranzistor kroz koji prolazi zvuk  tako da ce to biti veoma transparentno a pritom tacno, bez suma itd , Svaki deo se napaja sa nezavisnog izvora i sto se tice napajanja tu je sve apsolutno stabilno . Po svakom stepenu napajanja se nalazi regulator , bice ih ugrubo gledano oko 6, mada to mozda i ne moze da se gleda tako direktno kao 6 napajanja otpr... moze da se gleda i drugacije kao mnogo vise jer  svaki  od tih delova ima svoj nezavisni strujni izvor, ima brdo nekih drugih zezalica , plus ima neki svicer koji ima posebno te magnetne izlaze za te mc step  up - ove  , u stvari  je to malo teze izbrojati , odnosno zavisi sve kako se broji . U svakom slucaju da skratim svaki stepen je razdvojen i kada se izmeri svaka linija napajanja prakticno nigde se ne vidi muzika . U prevodu napajanja su potpuno stabilna i na njima nema nikakvog signala sto je i najbitnije .a sto se da l lako proveriti oscoloskopom , jer se kod loseg napajanja vidi muzika  i kako se napajanje mrda od potrosnje muzike jednog kanala  tako automatski i drugi kanal vidi to mrdanje i tako dolazi do preslusavanja levog i desnog kanala . Kod rije je to veoma bitno jer su gejnovi za mc po 70 - 80 db i veoma je bitno da napajanje ne svira i da bude apsolutno stabilno. 

 

Generalno daleko je lakse napraviti aktivnu riju gde povratna sprega uradi ekvalizaciju i  automatski  o istom trosku eliminise probleme sa napajanjem . Ima dosta konstrukcija pasivnih rija koje su neki kompromis  ali se to svodi obicno na to da nije bas skroz pasivna nego da su basovi aktivni  , tamo gde je najveci gain to ide aktivno da bi se smanjio brum , znaci basovi idu aktivno a visoki pasivno i to je u principu  dobro resenje jer visoki tonovi prave mnogo vise problema u povratnoj sprezi nego sto prave basovi i to je dobar kompromis ako nemas drugog nacina , u ovoj mojoj konstrukciji nije se  islo na ovaj kompromis , prakticno primenjena je potpuno nova konstrukcija da se napravi kolo koje je potpuno imuno na tip komponenti , ovde se ide  samo sa jednim tranzistorom ali zato taj jedan mora da ima flooting napajanje  jer  ako nema takvo napajanje ne moze da bude low noice . Svakom problemu moze da se pridje sa dve strane , tako da je ovde primenjeno to napajanje jer sa njim moze da se drze tranzistori tako okrenuti  da oni sami sebi predstavljaju lokalni feed back da poniste svoj  rodjeni sum , Umesto da se ima dosta njih poredjano paralelno koji rade tu istu stvar  u ovom mom slucaju rije radi  se u stvari o novoj vrsti audio konstrukcije.  O zvucnim utiscima vrlo brzo cu pisati . Trenutno koristim  fabricku Accuphace aktivnu  riju iz  preampa C 200 L koja nije nimalo naivna,   tako da ce ova nova imati sa cime da se kvalitetno uporedi a ici ce i u goste kod kolega da je uporedimo sa jos skupljim fabrickim phono preamp - ima . U svakom slucaju bice jako zanimljivo