Jump to content

Како ради транзистор!


Дане

Preporučeni Komentari

  • Odgovora 29
  • Kreirano pre
  • Zadnji odgovor pre

Aktivni članovi u ovoj temi

Aktivni članovi u ovoj temi

Postovane slike

Nemoj da se ljutis ali morao sam da dam odgovor na to pitanje,a on je : JADNO.

A i pomalo tuzno...

Па ти онда постави нешто што није "јадно" и "тужно".Почетници би ти били захвални, сигурно. :oke:
Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Dane,nisam mislio na sadrzaj clanka vec je to bila igra reci,vise kao slagvort,po zemunski a odnosi sena poredje tranzistora i cevi.Taman posla dasam hteo da te uvredim.Pa ja i sam cesto stavljam tako neke clanke ko i ti...Znaci tranzistori rade jadno i tuzno u odnosu na cevi....

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

  • 4 years later...

 

 

Znaci tranzistori rade jadno i tuzno u odnosu na cevi.... 

-Najpre zavisi od kondenzatora kvalitet i razlika izmedju lampe i tranzistora primera radi jer je dielektrik kao sto su keramika, plastika , staklo ili silicium itd elektrolitskog kondenzatora ili bloka javlja smetnja oko prtoka elektrona. Jos ako je elektrolit nekvalitetan na izlazu tranzistorskog pojacala ocaj od zvuka ne cuju se basovi lepo i detaljnost... jos kod lampe ako su recimo u nekom delu seme blok kondenzatori trulez dielektrik isto moze biti lose po zvuk, a lampe kvalitet anode, katode i nekih vlakana elektroda lose odradjena serija sto se nikad ne zna .  

 

-E sad ako se ispostuje da se pazare otpornici metalfil, elektroliti i blok kondezatori najcesce polipropilenski su na ulazu pojacala obe kategorije (tranzistorskog i lampaskog pojacala) i na izlazu lampasa pus pul trafo a  kod tranzistorca elektrolitski kondenzator onda nece da ubije basove-kvalitet... onda se cuje znatno manja razlika izmedju lampaskog i tranzistorskog pojacala.

 

-Medjutim i ta razlika je uslovljena kondenzatorima prvo kod lampi su najcesce vrednosti visokih napona a potrebne manje kapacitivnosti elektrolitskih kondenzatora (kod napajanja i videti seme pa se uveriti gde sta i kako) gde se rezultuje kao ekstra i duze traju dielektrici...dok kod tranzistorskih sema potrebni su manji naponi ali vece kapacitivnosti kondenzatora na izlazu ka zvucniku ili kod greco spoja e onda to skracuje radni vek dielektrika to jest i kvalitet zvuka (sto se odnosi na elektrolitske kondenzatore) tako da ta veca kapacitivnost pravi izblicenja kako kazu u strucnim casopisima to jest taj dielektrik izmedju pozitivne i negativne strane.

 

-Problem kod isusenih elektrolita koji se najcesce nalaze kod greco spoja kada se napune elektronima pa isprazne prilikom ponovnog punjenja dolazi do trube u signalu struje koja direktno utice na napajajanje to se oslikava kao blagi brum.

 

-Da bi lampe i tranzistori lepo radili ujednaceno grejali mora da se podesi bias mirna struja...

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Биполарни транзистор је електронска компонента са појачавачким и прекидачким особинама, врста транзистора. Овај уређај је активна компонента са три извода, а направљен је од допираног полупроводног материјала, може да појача или прекида електричне сигнале кола. Биполарни транзистори су добили своје име зато што су главни носиоци наелектрисања и електрони и шупљине, за разлику од униполарних (транзистора са ефектом поља) код кога су носиоци наелектрисања електрони или шупљине.

 

иполарни транзистори су први пут направљени у Беловим лабораторијама и тридесетак година су били најбоље компоненте за прављење дискретних или интегрисаних кола. Данас, употреба биполарних транзистора је потиснута у користЦМОС технологије у дизајну интегрисаних кола. Ипак, биполарни транзистори остају уређај који је бољи у неким колима, као што су дискретна кола, због великог избора типова биполарних транзистора и знања о њиховим карактеристикама. Они су такође користе за аналогна кола, било дискретна или интегрисана. Ово се посебно односи на примене на високимучестаностима, као што су кола на радио-учестаностима за бежичне мреже. Биполарни транзистори се могу комбиновати са МОСФЕТ транзисторима у интегрисано коло користећи БиЦМОС процес да се добије ново коло које ће узети најбоље карактеристике оба типа транзистора.

 

Структура

300px-NPN_BJT_Basic_Operation_%28Active%
 
НПН транзистор са директно поларисаним спојем база-емитер и инверзно поларисаним спојем база-колектор

Биполарни транзистор се састоји из три различито допираних полупроводничких делова: емитерског, базног и колекторског. Ови дели су, редом, П типа, Н типа и П типа у ПНП транзисторима и Н типа, П типа и Н типа уНПН. Сваки полупроводни део је прикључен на извод, прописно означен: емитер (E), база (B) и колектор©.

База је физички смештена између емитера и колектора и направљена је од слабо допираног, високоотпорног материјала. Колектор окружује емитерски део и скоро онемогућава да електрони или шупљине инјектовани у базу избегну да буду скупљени, чинећи тако да резултантна вредност односа струја емитера и колектора b27abc434a11d07b390df859d7aa782a.pngбуде врло близу јединици и тако дајући транзистору велико струјно појачање 81b4c8dd7cbec41cae5ef37da5644e99.png. Попречни пресек кроз биполарни транзистор показује да је спој колектор-база већи од споја емитер-база.

Биполарни транзистор, за разлику од осталих транзистора, није симетричан уређај. Ово значи да замена између колектора и емитера доводи да транзистор почиње да ради у инверзном режиму. Због тога што је унутрашња структура транзистора обично оптимизована за рад у директном режиму, замена емитера и колектора чини вредности b27abc434a11d07b390df859d7aa782a.png и 81b4c8dd7cbec41cae5ef37da5644e99.png мањим у инверзном режиму него у директном режиму. Обично, b27abc434a11d07b390df859d7aa782a.png у инверзом моду је мање од 0,5.

Мале промене у напону прикљученим на спој емитер-база изазива да се струја која тече између колектора и емитера значајно промени. Овај ефекат се може користити да се повећа улазна струја. Биполарни транзистори се могу сматрати као напонки контролисаним струјним изворима, али се обично карактеришу као струјни појачавачи због мале импедансе у бази. Први транзистори су били направљени од германијума, али су модерни биполарни трантистори направљени одсилицијума.

 

Осетљивост транзистора

Излагање транзистора јонизујућем зрачењу изазива разарање због радијације. Радијација изазива настанак дефеката у бази који се понашају као центри за рекомбинацију. Ово изазива постепени пад функционалног рада транзистора.

 

Основе рада биполарних транзистора

200px-Npn-structure.png
 
Везивање у колу

Биполарни транзистор се може посматрати као две диоде повезне анода на аноду. У нормалном раду, спој емитер-база је директно поларисан, а спој база-колектор је инверзно поларисан. На примеру НПН транзистора, када је позитиван напон доведен на споје база-емитер, равнотежа између термички створених носиоца и одбојног електричног поља зоне просторног наелектрисања постаје нарушена, дозвољавајући термички побуђеним електронима да се инјектују у базу. Ови електрони се крећу (дифундују) кроз базу од дела високе концентрације близу емитера према делу мање концентрације близу колектора. Ови електрони у бази се зову мањински носиоци јер је база позитивно дотирана што чини шупљиневећинским носиоцима у бази (ово се не би требало схватити да је број инјектованих електрона мали). Кључна особина дизајна биполарних транзистора је да се база направи врло танка тако да електрони проводе мало времена у бази; већина електрона се дифундује до колектора пре него што се рекомбинују са шупљинама у бази. Спој база-колектор је инверзно поларисан тако да се не врши инјектовање електрона из колектора у базу, али електрони који се дифундију из базе према колектору су убачени у колектор посредством електричног поља у зони просторног наелектрисања споја база-колектор. Однос електрона који могу да прођу кроз базу и стигну до колектора је мера ефикасности биполарних транзистора. Виско допиран емитерски регион и слабо допиран базни регион изазива да много више електрона пређе из емитера у базу него шупљина из базе у емитер. Струја базе је сума шупљина убачених у емитер и електрона који се рекомбинују у бази – обе су у малој сразмери у односу на струје емитера и колектора. Отуда мала промена струје базе може да утиче на велику промену тока електрона између емитера и колектора. Однос ових струја Ic/Ib се назива струјно појачање и означава се са 81b4c8dd7cbec41cae5ef37da5644e99.png или hfe и обично је 100 или више.

Транзистори у колима[уреди]
60px-BJT_symbol_NPN.svg.png
 
Симбол НПН транзистора
60px-BJT_symbol_PNP.svg.png
 
Симбол ПНП транзистора

Горња слика је шематски приказ НПН транзистора прикљученог на два извора напона. Да би транзистор проводио осетљиву струју (реда милиампера) од колектора до емитера, 260c51bf2f31a67b0ab180bc345d9e02.png мора бити једнак или мало већи од напона прага. Напон прага је обично између 0,6 и 0,7 V за силицијумске НПН транзисторе. Овај доведени напон изазива да се на доњем П-Н споју дозволи проток електрона из емитера у базу. Због електричног поља које постоји између базе и колектора (које је изазвао b0c11a9bf18fda053c388c9e0a8e0409.png), већина тих електрона прелази преко горњег П-Н споја у колектор чинећи струју колектора fce58f5169b34e8c20d2121191c82db2.png. Други део електрона се рекомбинује, док се остатак електрона излази базе и чини струју базе 01d5f456a1e60b1efcc7791f19c4ee4e.png. Како је показано на слици, струја емитера 9cefee4544dca1782d8e03ee5643a44b.png је укупна струја транзистора које је сума друге две струје. То је:

580c1be79020c3e6b2cb49d8cdda5d80.png

(Нота: на овој слици стрелице приказују смер струје који је је сагласан са конвенционалним смером струје - ток електрона је супротан смеру стрелица пошто електрони носе негативно наелектрисање). Однос струје колектора и струје базе се назива струјно појачање. Ово појачање је обично врло велико и често је 100 или више. Требало би и напоменути да је струја базе у експоненцијалној зависности од 3085a430565b2cb40b8813cb413b2271.png. За типичан транзистор, повећање 3085a430565b2cb40b8813cb413b2271.png од само 60 mV повећава струју базе 10 пута.

Транзистори имају различите режиме рада. У линеарном режиму, струја колектора (емитера) је приближно пропорционална струји базе, али неколико пута већа, чинећи ово идеалним моделом за појачање струје. Биполарни транзистор улази у засићење када се струја базе повећа до тачке када спољашње коло спречава струју колектора да даље расте. У тој тачки, спој база-колектор постаје такође директно поларисан. Заостали напон опада 100 до 300 mV (у зависности од количине базне струје).

Знатно ређе, биполарни транзистори рада са замењеним колектором и емитерем, тако да струја база-колектор може да контролише струју емитер-колектор. Појачање струје у овом режиму је много мање (на пример 2 уместо 100).

Транзистор ради у режиму закочења када је напон база-колектор премали да би протицала нека значајнија струја. За типични силицијумски транзистор, то је за случај када је напон мањи од 0,7 V. Биполарни транзисто који ради само у режимими закочења и засићења се може посматрати као електронски прекидач.

 

Примена

Због своје температурне осетљивости, биполарни транзистор се може користити за мерење температуре. Његова нелинеарна карактеристика се такође може искористити да рачуна логаритме. Германијумски транзистори су били често коришћени педесетих и шездесетих, и иако поседују мањи напон прага, што их чини подеснијим за неке примене, такође има велику склоност према термалном пробоју.

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Биполарни транзистор се може посматрати као две диоде повезне анода на аноду. У нормалном раду, спој емитер-база је директно поларисан, а спој база-колектор је инверзно поларисан. На примеру НПН транзистора, када је позитиван напон доведен на споје база-емитер, равнотежа између термички створених носиоца и одбојног електричног поља зоне просторног наелектрисања постаје нарушена, дозвољавајући термички побуђеним електронима да се инјектују у базу. Ови електрони се крећу (дифундују) кроз базу од дела високе концентрације близу емитера према делу мање концентрације близу колектора. Ови електрони у бази се зову мањински носиоци јер је база позитивно дотирана што чини шупљиневећинским носиоцима у бази (ово се не би требало схватити да је број инјектованих електрона мали). Кључна особина дизајна биполарних транзистора је да се база направи врло танка тако да електрони проводе мало времена у бази; већина електрона се дифундује до колектора пре него што се рекомбинују са шупљинама у бази. Спој база-колектор је инверзно поларисан тако да се не врши инјектовање електрона из колектора у базу, али електрони који се дифундију из базе према колектору су убачени у колектор посредством електричног поља у зони просторног наелектрисања споја база-колектор. Однос електрона који могу да прођу кроз базу и стигну до колектора је мера ефикасности биполарних транзистора. Виско допиран емитерски регион и слабо допиран базни регион изазива да много више електрона пређе из емитера у базу него шупљина из базе у емитер. Струја базе је сума шупљина убачених у емитер и електрона који се рекомбинују у бази – обе су у малој сразмери у односу на струје емитера и колектора. Отуда мала промена струје базе може да утиче на велику промену тока електрона између емитера и колектора. Однос ових струја Ic/Ib се назива струјно појачање и означава се са  или hfe и обично је 100 или више.

 

Ovako izgleda obasnjenje domacih pedagoga.

Naravno da  Beaver nije kriv, ctirajuci domace pedagoge, oni nekada pisu samo da napisu, tera ih struka, nema veze sto je konfuzno... 

 

Tranzistore upravo ne treba posmatrati kao dve diode, vec je bitan upravo taj mali dopirani deo baze prema kolektoru, koji pravi razliku izmedju funkcije tranzistora i dve diode.

Da je taj region veci, bile bi dve diode, posto je manji..tranzistor..

 

I termalni elektroni se mnogo lakse objasnjavaju ako se postavi dijagram linearnosti...kako ti samonastali poremete linearnu krivu..

Trebalo bi se objasniti kontrolu nosilaca pri paljenju i pri gasenju(stanjima tranzistora i prelaznim pojavama), koji su problemi i kada nastaju recimo vruce tacke ili sekundarni proboji...

Ali je to dosadan deo price..

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Upravo tako, bipolarni tranzistor se ne sme posmatrati kao dve diode. :) U tom slučaju ne bi postojao pojačavački efekat zbog toga što ne postoji bazno područije kojim se kontroliše tok slobodnih nosilaca.

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Mene vise zabrinjava skripta za elektronski fakultet u nisu. Srednjeskolski fakultet.  Nivo kao sa olake wikipedije, nasumicno i  relativno nepovezano kopipejstovanje..

 

Nisu informacije netacne, daleko bilo, nego jos vise zamucuju vec kompleksnu problematiku, nema kauzalnosti, zasto su petljali oko velicine baze, pozicije baze, koji su materijali korisceni, kako su dopovani lejeri i zasto, koje su probleme tehnolozi imali da obezbede linearnost..

 

i kada se to sistematski rasclani, postaje jasno cemusluzi tranzistor, kako radi,kakve su mu varijacije i rezimi rada, koliko mu je vazan probojni napon i sta on implicira..

To je fakultet, neophodna je sustina...pomesana sa pedagogijom, da streberi skapiraju desavanja..

 

Pa detalnije su objasnjena pojacala na diyaudio forumu nego rad tranzistora na elektronskom fakultetu?

 

P.S.

Evo malo ozbiljnije

http://www.eecs.berkeley.edu/~hu/Chenming-Hu_ch8.pdf

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Skripta kao nastavno sredstvo ne zaslužuje nivo viši od tog koji si ti naveo. Da bi se nešto proučilo, i na kraju krajeva povezalo u jednu celinu potrebna je knjiga, nikakva skripta. Skripte su možda dobre za neke fakultete, u ovoj struci nemaju šta da traže.

 

Taj deo oko dopiranja i širine baze itd. je jako bitan, ne svakome, ali kada se izučava jedan tip tranzistora na fakultetu trebalo bi da se pokrije sve, nekome to neće trebati, ali nekome će to biti struka, neko će raditi na projektovanju tranzistora. Nas ovde to ne zanima, Erlijev efekat, dopiranost osnove, dužina kanala (kod MOS) itd. Ali neko ima noćne more zbog toga...

Sedra je ima odličan materijal za osnovu, treba naći najnovije izdanje dostupno na internetu. 

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Tu si u pravu, napraviti zabaviste od skola, cisto informativno, i onako je elektronika na balkanu nikakva, ko hoce nesto da nauci ili ozbiljno radi neka ide u kolevku elektronike..preko bare

Bolje da klinci budu manageri, sigurica drzavni posao, poneka muljka, a  ako im nesto i zatreba od elektronike, iskesiraju koliko se trazi i pesma..

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Posto sam spominjao tematiku vezanu tranzistori puta kondenzatori i lampasi puta kondenzatori evo jedan pdf koji sam napravio kao izvor literature magazin audio projekti broj 10 u kome se dosta o tome prica.

 

 

AUDIO PROJEKTI BROJ 10.pdf

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Posebno sam izdvojio temu audio casopisa br 10, str 5 - 9 svaka strana je jpg formatu smestena radi leakseg citanja. Rodjacke veze izmedju tranzistora i kondenztora i lampi-kondenzatora.... ima na kraju navedena literatura od 01 do 11 tako da po njoj moze da se diskusija lakse potvrdi i prosiri do finih saznanja pa da sami sebi pravimo pojacala finog kvaliteta...

post-1939-0-05224800-1459285646_thumb.jp

post-1939-0-60198000-1459285656_thumb.jp

post-1939-0-32042200-1459285666_thumb.jp

post-1939-0-31842100-1459285682_thumb.jp

post-1939-0-59239900-1459285692_thumb.jp

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

-Evo jos jedne stare literature valjda ce da koristi pdf skenirao sam i zapakovao...elektronika 2 (gledati podvucene redove u knjizi).

-Ima jedan pdf sto sam iskopao gde se ne pominje da je tranzistor kao dve diode vec vele kao se polarizuje... objasnjeno je kao praktikum vezba.

ELEKTRONIKA 2.pdf

tranzistor kao pojacavac.pdf

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Zato se i ne potpisuju, posto su se nalupali i udavili u predrasudama. Kao da namerno forsiraju nepismenost, lakse je muntati neobavestene.

Ne mogu da razumem da neko predstavi dijagrame i prica potpune besmislice, izmislja zakljucke i masta neka resenja...

 

Posebno me iznervirala glupost "vecina ellektronicara nema skupu opremu", kao da sada oprema kosta kao pre 40god, ranga garsonjere.. 

Za cenu jednog egzoticnoh interkonekt kabla, moze da se napuni laboratorija odlicnom opremom predobrom za audio..

 

Zatim da "ni strucnjaci za kondenzatore ne znaju stoposto sta je uzrok izoblicenja"

 

Zatim krece lupetanje o arbitrarnoj observaciji i bulaznjenje o nekakvom "memory" efektu dielektrika..onako cisto mozgodrcenje, ko ce da smisli teze lupetanje..

 

P.S.

Ako bih poceo recenicu sa" ni strucnjaci iz xy oblasti ne znaju u cemu je problem" ne bih se usudio da nadalje komentarisem problem, a jos manje da nudim solucije...

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Kreiraj nalog ili se prijavi da daš komentar

Potrebno je da budeš član DiyAudio.rs-a da bi ostavio komentar

Kreiraj nalog

Prijavite se za novi nalog na DiyAudio.rs zajednici. Jednostavno je!

Registruj novi nalog

Prijavi se

Već imaš nalog? Prijavi se ovde

Prijavi se odmah
  • Članovi koji sada čitaju   0 članova

    • Nema registrovanih članova koji gledaju ovu stranicu
×
×
  • Kreiraj novo...