211 odgovor(a) na ovu temu

[Zvu]

BokiTokiVoki, za 04 January 2012 - 15:28, kaže:

Eh, kako bi život bio jednostavan, kada bi samo induktivitet zavojnice bio jedini faktor koji utiče na brzinu odziva u zvučnoj jedinici. A tek, šta ćemo sa brzim zaustavljanjem kretanja nakon završenog signala? To što je navedeno u textu je samo deo priče vezan za električni uticaj u sistemu. A mi imamo elektro-mehanički pretvarač, pa treba uzeti u obzir i mnoge mehaničke karakteristike: Mms, Cms, Qms, Sd (vezano za dodatu masu vazduha), kao i karakteristike same kutije u kojoj se bass nalazi, tj. njen tip i princip rada koji utiče na mnoge elektro-mehaničke parametre.

Zato napisah najviše. Lepo piše i u PDF-u, ako si pogledao, da je čovek uzeo jedinicu i dodao masu te priložio merenja sa i bez dodate mase.

[BokiTokiVoki]

Zvu, za 04 January 2012 - 15:34, kaže:

Zato napisah najviše. Lepo piše i u PDF-u, ako si pogledao, da je čovek uzeo jedinicu i dodao masu te priložio merenja sa i bez dodate mase.

Nešto sam prebrzo preleteo text... ... i to taj odsečak. Sad ću ceo text u pdf-u da pogledam.

[misa]

Zvu, za 04 January 2012 - 15:15, kaže:

Kako se ne bi dalje zbunjivali oko "brzine" zvučnika, parametar koji najviše utiče na osećaj koji se karakteriše kao brzina je induktivnost kalema. Više o tome u PDF-u.

WooferSpeed.pdf
Dakle, laički, što je manja induktivnost zvučnika, veći je osećaj "brzine".

Mislim da je ovaj tekst bas laicki. Posli su od naopake predpostavke i zavrslili normalno sa pogresnim zakljuckom. Stavljanje spoljnih masa, induktivnosti ne govori nista o samom zvucniku, o njegovoj konstrukciji kao i o parametrim samog zvucnika. Da je sve tako kako su napisali onda bi bio dovoljan jedan navoj i da svi uzivamo u brzini svetlosti.

[Zvu]

misa, za 04 January 2012 - 15:51, kaže:

Mislim da je ovaj tekst bas laicki. Posli su od naopake predpostavke i zavrslili normalno sa pogresnim zakljuckom. Stavljanje spoljnih masa, induktivnosti ne govori nista o samom zvucniku, o njegovoj konstrukciji kao i o parametrim samog zvucnika. Da je sve tako kako su napisali onda bi bio dovoljan jedan navoj i da svi uzivamo u brzini svetlosti.

Ok. Da se dogovorimo. Dođeš do mene i ja prikačim zavojnicu od 3mH na midbas koji ima Le-0.46mH, a zatim prikačimo zavojnicu od 1,2mH pa sam kažeš ima li istine u tekstu ili ne.

Jedan te isti drajver, Isti Fs, Mms, Cms, Sms Pošto će sa 1,2mH raditi i znatno glasnije, onda ćemo smanjiti jedan kanal kako bi dobili istu jačinu zvuka.

Ako si probao na nekom zvučniku i uverio se da napisano ne stoji, onda OK. Ja sam probao.

[BokiTokiVoki]

U textu se u stvari više priča o srednjetonskom području. I to za važnost induktiviteta stoji...za taj frekv. opseg, i to kada je samo frekv. odziv u pitanju. Ali, tu postoje još mnoga pitanja koja nisu ni načeta. Znamo koliko je sam frekv. odziv malo bitan kada pričamo o kvalitetnom odrađivanju nekog dela frekv. područja.

Dalje, mene zanima priča o "brzini" na niskotonskom području. I što se toga tiče, iz samog texta ne može baš mnogo toga da se upotrebi. Jednostavno je manjkav, dosta uprošten i "tanak". Morat će oni još mnogo vagona pasulja da pojedu, pa da odrade nešto korisno. Nije ni čudo što je firma Adire propala.

P.S. Uradit ću ja to temeljno, i mnogo detaljnije kada se zaposlim u Klippel-u. Onda ću sve potanko da vam objasnim....ako nađem vremena.

[zeljkor]

Moj 4545 sa 2245 basom je kontra od svega sto se propagira, a ja zadovoljan, bas definisan, ne mulja i jos je i efikasno sa 1-3W snage radi vise nego dovoljno glasno

[Zvu]

BokiTokiVoki, za 04 January 2012 - 16:25, kaže:

U textu se u stvari više priča o srednjetonskom području. I to za važnost induktiviteta stoji...za taj frekv. opseg, i to kada je samo frekv. odziv u pitanju. Ali, tu postoje još mnoga pitanja koja nisu ni načeta. Znamo koliko je sam frekv. odziv malo bitan kada pričamo o kvalitetnom odrađivanju nekog dela frekv. područja.

Osim frekventnog odziva rađen je i impulse response. I tu je situacija ista, tj. u korist zvučnika sa manje mH. Istina, tekst se i odnosi na midbas, a i ja pričam o midbasu i tu zaista veličina induktiviteta može napraviti nebo/zemlja razliku.

Drugo, niko nije rekao da se samo što manji induktivitet treba gledati. Upravo iz tog razloga su iz Adire uzeli jednu midbas jedinicu i merili je. Dakle, kada su svi ostali parametri isti, zvučnik koji ima manji induktivitet će odavati utisak veće brzine, a ne onaj sa manjim Mms-om. To jeste poenta teksta, a ne nadvlačenje koliko još faktora utiče na zvuk. Loš zvučnik je loš zvučnik pa ma koliko da ima Le.

BokiTokiVoki, za 04 January 2012 - 16:25, kaže:

Dalje, mene zanima priča o "brzini" na niskotonskom području. I što se toga tiče, iz samog texta ne može baš mnogo toga da se upotrebi.

šta to utiče na utisak brzine najnižih frekvencija... Verovatno prostorija

U principu se slažemo samo se ne razumemo baš najbolje preko monitora. Uživo smo još i gori Da nas neko od normalnih čuje kako se dernjamo Sreća pa ne poznajem takve

BokiTokiVoki, za 04 January 2012 - 16:25, kaže:

Nije ni čudo što je firma Adire propala.

Propao i Audax pa što ne bi i Adire

BokiTokiVoki, za 04 January 2012 - 16:25, kaže:

P.S. Uradit ću ja to temeljno, i mnogo detaljnije kada se zaposlim u Klippel-u. Onda ću sve potanko da vam objasnim....ako nađem vremena.

Ja čekam da kreneš sada, dok imaš vremena. Dosta više tih pretnji o blogu. Daj malo delaj

[Zen Mod]

sve cu da vas banujem

sem Zeljka

[IHA8MYX]

Zen Mod, za 04 January 2012 - 18:54, kaže:

sve cu da vas banujem

Nemoj, bas su slatki...
Inace, sto se mene i mog subjektivnog osecaja brzine u basu tice, apsolutan favorit je Heybrook HB3 (onaj od pre dvatries godina a ne ono sto su posle pravili).
Brzi je od mog Cabasse M4, brzi je od elektrostatika, malo li je...
Zasto je takav, nisam bas siguran. Imao sam davno privilegiju da ga iz ciste znatizelje rasturam do sitna crevca, i na drajverima nije bilo nikakvih oznaka. Kazu da su Seas drajveri u pitanju . Dal' je to presudno?

P.S. Bas je 10".

[BokiTokiVoki]

Daklem, ako ćemo još malo da pričamo o "brzini" membrane, onda je ona vezana za ubrzanje koje prizvodi sila koja deluje u elektro-magnetnom mehanizmu.
Sila nastaje preko force faktora BL (N/A) i struje koja koja prolazi kroz namotaje, pa je BL*I=F ili u jedinicama - N/A*A=N. Ta sila deluje na kretni sistem jedinice koji ima svoju masu - Mms, s tim što tu treba dodati i masu vazduha isped membrane koja zavisi od efektivne površine (za 10" bass Sd=350 cm2 to je oko 2 grama).
Za određenu snagu koja prolazi kroz voice-coil bass jedinice (u W) možemo da izračunamo približno i vrednost struje I (A) i tako dobijemo približnu silu. Pošto je F=m*a, vrednost sile se podeli sa masom kretnog sistema i dobije se ubrzanje. Ako tu vrednost podelimo sa vrednosti sile Zemljinog ubrzanja (gravitacije) dobijamo vrednost ubrzanja u x*G ili koliko G je ubrzanje membrane pri određenoj snazi.

Npr. za Morel HU631 mid-bass kome je BL=8 N/A ako provučemo 100 W, a jedinica ima Re=6,8 Ohma što kao prosečna impedanca izađe oko 8 Ohma, onda je voltaža 28,28 V, a struja I=3,535 A i BL*I=28,28 N, pa je ubrzanje 28,28/(0,01387+0,00068)=1944 m/s2 a ako podelimo sa g=9,81 m/s2 onda je ubrzanje a=198 G.
Vrlo je slično kod većine mid-basova veličine 5-7", dok je kod većih basova od 10-12" to ubrzanje oko 1/2 ovog kod malih jedinica, za istu snagu, s tim što je velikoj jedinici potrebna 1/4 snage za isti SPL, pa je ubrzanje za koje imamo za snagu koja je potrebna za isti SPL kao kod male jedinice u stvari 1/4 ubrzanja male jedinice.
Međutim, kod 6,5" jedinice kojoj je Sd=133 cm2 potreban je 4x duži hod membrane za isti SPL na istoj frekvenciji nego 12" bassu Sd=532 cm2. To znači da je potrebna brzina kretanja membrane velike jedinice 1/4 brzine kretanja membrane male jedinice, jer se radi o istoj frekvenciji. 1/4 pređenog puta, a za isto vreme. E sad, to sa ubrzanjem deluje malo drugačije. Mala jedinica ima potrebu za 4x većom brzinom zbog 4x većeg hoda. Moraju put da pređu za isto vreme, jer je reč o istoj frekvenciji oscilovanja.
Veća brzina male jedinice ne može biti prednost, jer kada se uporedi stvaranje talasa u vazduhu sa velikom membranom i pomerajem od 2 mm ili sa malom membranom i 8 mm hoda pri 4x većoj brzini, logično je da je oblik i kvalitet poremećaja pritiska koji stvore u vazduhu bolji sa većom membranom manje brzine i manjeg pomeraja. Pri tome, kada posmatramo izobličenja koja proizvodi sama bass jedinica, logično je da će mnogo manja izobličenja na niskim frekvencijama biti kada 12" bass postoši 25 W i napravi pomeraj od 2 mm, nego kada 6,5" bass za isti SPL potroši 100 W i napravi pomeraj od 8 mm.

[labud]

Pozdravljam sve,
Pokusao bih da se ukljucim i da malo pomognem. Matematika je egzaktna nauka, ali vrlo lako moze da nas odvuce u fantaziju. Iz tog stanja mi matematicari, nalazimo izlaz uz pomoc pitanja - a ko ce to da kupi i ko ce to da plati? E, onda dolazi do otreznjenja koje nas vraca na standardne modele iz redovne proizvodnje. Malo je besmisleno i polemisati oko toga dali mala membrana moze da ima isti ucinak kao i velika. Naravno da ne moze,jer da moze veliki se nebi ni proizvodili.Kod postojecih modela za komercijalnu upotrebu, do kojih mozemo doci na trzistu,koji su svi do jednog rezultat kompromisa u odnosu kvalitet-cena, sami se opredeljujemo sta kupujemo. Skuplje ili jeftinije, sto u najvecem broju slucajeva ne znaci i bolje i losije, jer najcesce pod skuplje placamo ime, firmu, marku...Avaj, to je vec neka druga prica u koju dalje necu da se upustam.
Ono o cemu bih dalje hteo nesto da kazem, dovesce nas opet do besmisla u koji se upustamo i za koji nam niko drugi nije kriv do nas samih. Ali da vidimo prvo genezu high fidelty.Mogao bih da pocnem od vremena kada smo negde u predvecerje, kao pomanitali vrteli skale tadasnjih radio aparata, i na srednjim talasima trazili da cujemo radio Luxemburg ili BBC, jer smo samo tamo mogli cuti neke tadasnje svetske hitove,ali necu. Pocecu od pojave prvih kompresionih zvucnih kutija. Tada dolazi do prve pojave pojma high fidelty. To su bile one way kutije sa siroko pojasnim drajverima od nekih3 do 5w, sa kartonskom membranim i kartonskim vesanjem. Retko je ko mogao sebi da priusti u to vreme kupovinu simensovih ili filipsovih zvucnih kutija, pa je to bio i pocetak doba samogradnje kod nas. Ubrzo potom pojavljuju se i dvo pa i tro sistemske kutije. Isprva su drajveri bili razdvajani samo kondenzatorima. Skretnice su se nesto kasnije pojavile.E to je bio kvalitet. Ovde moram da naglasim da su u to vreme sve kutije bile kompresionog tipa.
sad na zalost moram da prekinem ali nastavicu

[anubisgrau]

ma samo ti nastavi labudicu nas

[labud]

Opet sam tu,dakle nastavljam tamo gde sam stao, a tek sada pocinje ono zanimljivo zbog cega ce se mnogima prevrnuti stomaci
Elem, imali smo dakle hi-fi zvucne kutije koje su verno reprodukovale signale iz pojacala. Pojacala su maksimalno verno, koliko je u to vreme bilo moguce, pojacavala signale uglavnom sa vinila, a mi smo uzivali slusajuci deep purple,zepeline i druge. I tada nastaje potreba za ozvucavanjem velikih prostora, otvorenih prostora,stadiona i tome slicno.Pravili su se u to vreme ogromni bas binovi, podvlacim kompresionog tipa, sa drajverima od 18incha. Medjutim, zbog velikog broja tako ogromnih binova, zatim zbog velike snage pojacala kao i zbog teskoca u fizickoj manipulaciji takvom opremom,postalo je ekonomski neopravdano ozvucavanje velikih prostora hi-fi opremom. Pred inzinjere su postavljeni skoro nemoguci zahtevi. Smanjiti broj bas drajvera, znacajno smanjiti gabarite boxova i smanjiti potrebnu snagu pojacala, a pri tom dobiti znacajno vecu emisiju basova jer basovi su ti koji pune prostor i nose snagu a sve gore iznad je samo ukras i ne trazi snagu. U pocetku zgranuti i u cudu zbog tezine postavljenog im zadatka, inzinjeri ne bi bili inzinjeri kad ne bi vladali raznim vestinama, vrlo brzo se dosetise rupe na tamburi i rodio se bas refleks.Misija zavrsena. Zadatak ispunjen.Basova koliko hoces, samo brunda. Svi smo hvala bogu bili na nekim koncertima pa dobro znamo koliko tamo ima hi -fia. Al nije to ono sto labuda uznemirava i zbog cega je ljut. labud je besan sto nam se to djubre uvuklo u domove a sve zbog bahatosti proizvodjaca i trke za profitom.
Nemojte mi zameriti, ne vladam tom vestinom pa sve ovo nabadam jednim prstom.Umorih se ljudi pa moram na pauzu.Nastavak sledi.

[anubisgrau]

nemoj, ubices bokija sad kad si mu dirnuo u bas refleks.

[Zen Mod]

nemoj tako - razumece se cika Labud i cika Notax ;

tu su negde po pitanju romansiranja gradje

[milovan1963]

Eee, opasni ste obojica...Zen, da nisi i ti inzinjer elektronike...?

[Zen Mod]

jok

zidar fasader

ono dalje ne racunam , ni ne znam gde su mi diplome

[Koja]

labud, za 10 April 2012 - 05:37, kaže:

Basova koliko hoces, samo brunda. Svi smo hvala bogu bili na nekim koncertima pa dobro znamo koliko tamo ima hi -fia. Al nije to ono sto labuda uznemirava i zbog cega je ljut. labud je besan sto nam se to djubre uvuklo u domove a sve zbog bahatosti proizvodjaca i trke za profitom.

Pa nije ni kompresija nešto bolja, ima i tu problema koliko hoćeš
Nema dobrog zvučnika bez transmisije

[Zvu]

A ni transmisija nije Bog zna šta.

Ništa bez bas horne

[VuleJohn]

Jedini pravi zvuk je bez kutije...