211 odgovor(a) na ovu temu

[beatgoeson]

Dakle, ovako. Ovih dana sam narezao ovaj CD, koji me je naterao na razmišljanje.



O čemu se radi? On je basista, ali više hvata na tehniku nego na snagu, tako da ne proizvodi neke razarajuće zvuke, koji bi bili tema za razmatranje. Naprotiv, on nešto petlja na tanjim žicama, a ravnotežu, odnosno nedostatak "pravih" basova, pogotovo za današnje pojmove, je nadoknadio bas bubnjem.

E sad - da li je dotični gigantskih razmera, da li je koža olabavljena, ili je samo prenaglašen za miks-pultom - ne znam, ali on zuva neki zvuk koji drma trosed, pritom ne dajući utisak glasnoće. Ukratko, dešava se to, da muzika svira glasnoćom uz koju se može komotno razgovarati, a membrana gotovo zabrinjavajuće iskače do granice maksimalnog hoda. Ovih dana očekujem da proradi i druga jedinica, ali ne mislim da će se problem (koji to zapravo nije) značajno popraviti.

Nisam siguran da oni koji govore o "definisanosti basova" imaju baš najjasniju (zvučnu) predstavu o tom pojmu. U domenu u kojem veličina membrane ima značajnu ulogu, takođe je važno da membrana bude dovoljno brza, ali, pre svega kruta i snažna. Tako da nam, primera radi, po mom shvatanju, u domenu ispod 100Hz, više govori muzika Yello, nego akustični bas Garsije Fonsa.

Mislim da nema te akustičke proteze, koja će omogućiti dobre basove iz male membrane. Evo, imam primer za poređenje - Ardeni nisu mali, samo su manje membrane (iako su nominalno 15"), nisu dovoljno krute (treba da sviraju i ono od gore), i imaju bas refleks. Rezultat je bas koji je dobar - dok se ne čuje bolji.

Dakle, u poslednjem pasusu se krije potencijalna tema za razgovor.

Evo i muzičkog priloga. Duboki (mahom ispod 50Hz), dugotrajni, čisti (možeš brojati talase ) basovi, uz glasno slušanje gotovo neprijatni. Inače je sentiš, pa bi egzibicionizam bio jedini razlog za odvrtanje.

[BokiTokiVoki]

Pišite o svim kombinacijama, jedna mala naspram jedne velike, više manjih membrana koje su površinom ekvivalent jednoj velikoj, itd.
Prednosti i nedostaci pojedinih varijanti.
Problem pogona, tj. pojačala je veoma vezano za ovu tematiku, pa će se pisati i o tome.
Kao što je i prostorija neraskidivo vezana za sve ovo, pa je bass područje, prostorija i adekvatni pogon nešto što ide skoro pa u paketu.

Nikada u raspravama na ovu temu nisam naišao na tehnička obrazloženja nekih navodnih prednosti ili nedostataka velikih ili malih membrana za bass područje. Često sam nailazio na tvrdnju da su male mebrane "brže" i da je zato bass bolji, precizniji i "brži". Čak sam i nekoliko puta pitao one koji su to napisali da mi objasne šta konkretno i sa tehničkog stanovišta znači to "brži" i kako se fizikalno to da objasniti, ali njihov odgovor nikada nisam dobio.

Ako ne sve, onda bar neke od stvari bi mogli kroz temu da objasnimo.

[BokiTokiVoki]

A znaš da sam pomislio da pogledam da se nešto nije desilo, pre nego što sam kačio temu, ali reko, ne, nema šanse u 5 minuta...


Admini, molim da se spoje ove dve teme.

[beatgoeson]

BokiTokiVoki, za 11 September 2011 - 13:02, kaže:

A znaš da sam pomislio da pogledam da se nešto nije desilo, pre nego što sam kačio temu, ali reko, ne, nema šanse u 5 minuta...


Admini, molim da se spoje ove dve teme.

I ja sam proveravao...

[stein]

Ne znam. Ja se baziram na tome da li mi se muzika dopada ili ne. Ako mi se dopada, mora da dobro i čisto zvuči preko opreme koju imam. Zašto neka muzika ne zvuči dobro na opremi na kojoj neka druga muzika zvuči dobro, ubi me ako znam. Za sada još uvek petljam po opremi, a ako mi jednog dana pukne film, bataliću muziku koja mi ne zvuči dobro na opremi. Dakle, nazad u traženje problema sa opremom...

[Zvu]

beatgoeson, za 11 September 2011 - 12:54, kaže:

Dakle, ovako. Ovih dana sam narezao ovaj CD, koji me je naterao na razmišljanje.

7e87f558e983.jpg

O čemu se radi? On je basista, ali više hvata na tehniku nego na snagu, tako da ne proizvodi neke razarajuće zvuke, koji bi bili tema za razmatranje. Naprotiv, on nešto petlja na tanjim žicama, a ravnotežu, odnosno nedostatak "pravih" basova, pogotovo za današnje pojmove, je nadoknadio bas bubnjem.

E sad - da li je dotični gigantskih razmera, da li je koža olabavljena, ili je samo prenaglašen za miks-pultom - ne znam, ali on zuva neki zvuk koji drma trosed, pritom ne dajući utisak glasnoće. Ukratko, dešava se to, da muzika svira glasnoćom uz koju se može komotno razgovarati, a membrana gotovo zabrinjavajuće iskače do granice maksimalnog hoda. Ovih dana očekujem da proradi i druga jedinica, ali ne mislim da će se problem (koji to zapravo nije) značajno popraviti.

.....................

Ovo je primer jako niske frekvencije na koje ljudsko uho nije toliko osetljivo, a koja je pojačana na puno dB. Frekvencija ljudskog govora je mnogo viša, pa ne smetaju jedna drugoj. Hoću reći, sve što se dešava sa trosedom se dešava debelo ispod frekvencije govora (što je oko 800-1000 Hz ).


I još jednom...

http://redspade-audi...small-room.html

[beatgoeson]

Zvuchniak, za 11 September 2011 - 13:13, kaže:

Ovo je primer jako niske frekvencije na koje ljudsko uho nije toliko osetljivo, a koja je pojačana na puno dB. Frekvencija ljudskog govora je mnogo viša, pa ne smetaju jedna drugoj. Hoću reći, sve što se dešava sa trosedom se dešava debelo ispod frekvencije govora (što je oko 800-1000 Hz ).

Primer sam istakao jer može da natera na razmišljanje. Pre svega, može svako da nareže album, pa da čuje taj bas bubanj. Naravno, muzika neće izgubiti ništa ako vam se fotelja ne prodrma pri svakom udaru maljice (malja? ), ali je namera producenata, očigledno, bila baš takva.

Dakle, može svako da kaže - mene ne interesuju tonovi od 20-30Hz, i da bude (delimično).u pravu. Ali, ja nalazim da velik, kvalitetan drajver, osim sposobnosti da uopšte svira niske frekvencije, ima i taj kvalitet da relaksirano i kvalitetno svira i one nešto više, a bez kojih, zaista, nema smisla govoriti o HiFi-ju.

Da ne bi bilo kako govorim samo o sirovoj snazi, reći ću i svoju impresiju kada se poredi onaj nešto viši opseg. Dakle, opet bas (midbas) membrana Ardena, vs dva Accuton-a, u opsegu 100-280Hz. Ardeni tu daju "mesnatiji", dovoljno definisan zvuk, koji se može tolmačiti i kao osebujan šmek. Ne bih imao ništa protiv, ali mi razum govori da je, ipak, u pitanju nešto slabija definisanost zvuka, odnosno, izvesna doza koloracije. O preostalom delu do reza (1000Hz) da i ne govorim, srednjetonac je car. Moje mišljenje je - ništa ispod trosistemca, mada, daleko od toga da bih rekao nešto loše o DC 15".

Ovo su neke moje impresije iz prakse, stručnu stranu prepuštam vama.

[Zvu]

Čuj, potpuno si u pravu. Opet se vraćamo na težinu kretnog sistema za taj Tannoy DC15. Sad ću da reknem jeres za tanojaše

Taj Tannoy ima pretešku membranu da bi svirao srednje tonove kako treba . Govorismo onomad o dampiranosti same membrane. Dakle sama težina kao težina ne predstavlja neki veliki problem već način i razlog zbog kog je ona tu. Membrana jeste teža zato što je deblja da bi bila čvršća, a samim tim imala manje izobličenja na nižim frekvencijama. Tanja (lakša, manje damiprana) membrana svira malo bolje više frekvencije ali joj nedostaje kontrola kada se suoči sa niskim frekvencijama jer nije dovoljno čvrsta. Može se naći kompromisno rešenje ali ono jeste upravo to ... kompromis. Jedan od rezloga zašto ti se više sviđa sadašnja 4 way dedicated varijanta. A i ovo je samo deo priče

Trosistemac jeste nešto ispod čega se ne bi trebalo ići u teoriji. U praksi je malo dugačije. Trosistemske pasivne skretnice su teže za uraditi kvalitetno, a one mogu da učine da zvučnik svira od sjaja do očaja sa potpuno istim jedinicama. Za aktivu se nema uvek novaca/prostora/mentalnih resursa etc. Da bi bile frekventno i fazno usklađene treba meriti. Opremu za to niko ne pravi zarad jednog ili dva para zvučnika koje će napraviti u svom životu tako da...

Ono što jeste suština, to je da mi možemo da pričamo i pišemo šta hoćemo ali će svako birati za sebe ono što mu uhu odgovara.

Ja nemam nikakav problem sa veličinom membrane. Kod Bata Baneta sam slušao one Jamo D830 i zvučnici bukvalno razbijaju za moj ukus, a u odnosu na veličinu. U kombinaciji sa pravim pojačalom, naravno. Slušao sam više modela Dynaudio zvučnika od kojih su se neki čuli bolje, a neki lošije, a razlozi za takav (dobar/loš) zvuk mogu stati na jedan list A4 papira.

Imam problem sa precenjenošću takvih jedinica (Home - koje su po nekom default-u manje) u odnosu na PRO zvučnike koji su u poslednjih 10-ak godina itekako sustigli Home jedinice i u nekim slučajevima prešišali uzduž i popreko, a za isti ili manji novac. Dakle, stvarno ne mogu da se mlatim sa nekim ScanSpeak basovima koji novi koštaju kod lokalnog distributera i do 300 evra po komadu. Za par trosistemskih kutija bi se vrlo lako mogla prešišati cifra od 1500 evra i to u DIY izvedbi ako bi se radilo sa novim zvučnicima.

Nemam nikakav problem niti sa malim niti sa velikim kutijama dok god sviraju dobro, a ja nemam osećaj da mi neko dere kožu sa leđa. Kako je taj osećaj subjektivan, tako su i razlozi za moj izbor

[stonE_Cold]

И даље сам присталица великих мембрана и ПРО вешања.

Чиме погониш те Таноје?

[ZZZ]

U ukupmoj "masi" Mms ucestvuje i Mmd air load i to 2x sa obe strane membrane
Mms=Mmd+2xMml
(Mmd=masa mehanike... membrana, voice voil, deo vesanja i centratora...)
1. Mml = 8 x RO x (Sd/PI)^^3/2 / 3
2. Mml = 2.67 x Sd^^3 x RO
RO gustina vazduha
u oba slucaja sto je membrana vece povrsine veci je i air load deo "mase"
a ako se masa moze smatrati jedinicom za inerciju
onda je to mozda odgovor zbog cega manji driver moze da "zvuci brze"?
.
Nije isto pustiti signal iste f polako i sa odredjenim impulsom...
kako se on krece mehanicki kada je el impuls - i +
koji su promeri VC u odnosu na membranu...
ma ima milijardu stvari
ali nema vise onih starih dobrih membrana.
A la Vitavox bole tamne cokolade
ili RCA one lepe sa grafitnim premazom, TFK, Saba
eeee
.
Ja za:
pokretni mehanizam oko 80-90 grama
15in, dobar centrator, srednje mekano platneno vesanje,
alnico magnet...

[ZZZ]

Recimo BL faktor je varljiv parametar
prvo ne znaci skoro nista dok se struja ne uzme u obzir a to je vec na strani pojacavaca.
drugo recimo ako se uzme geometrijska sredina sqrt((BxL)^^2) orijentaciono se vidi koji bi "deo"
trebalo da pripada B, a najcesce to nije u skladu sa motorom?
itd itd

[stein]

Ja ne mogu da dam glas ni za male ni za velike mebrane, ne paušalno. U prizemlju imam mali cevni SE sa EL34 i Fostex FE126E što bih rekao da su male membrane. Divno za slušanje muzike. U potkrovlju se pokazalo da je prostor prevelikih gabarita za manje zvučnike. Dakle, sve ima svoje mesto i namenu...

[Rade]

Brzi bas je virtualna odrednica , jednostavno ne postoji .....niske frekfencije proizvedene sa ton generatorom se mogu videti golim očima .....vidi se kako membrana ide gore dole i tu nema brzine .
niske frekfencije da bi se reprodukovale realno , potrebne su velike membrane koje pokreću veliku količinu vazduha , male to mogu u fragmentima .....50 hz nije isto sa 5. 8. 10. 12. ili 15. inča , nije i nikad neće biti .
Finta na koju padaju oni koji misle da male membrane mogu da to korekno odsviraju , zaboravljaju samo jednu sitnicu .....uz male membrane obično idu dvosistemske kutije a kod većih membrana obično je to trosistemac .
Jedan zvučnik koji se ukršta na par khz ima sve šanse da korekno reprodukuje osim osnovnih tonova i njihove harmonike koji umeju da idu vrlo visoko i koji svi skupa daju određen tonalitet .
Kod velikih membrana i tamo gde ima više zvučnika obično dolazi do prekida .....obično nisu u fazi , i gubi se veza osnovnih sa harmonicima , tako da se može izvući pogrešan utisak da su bolji manji zvučnici .
Svi apsolutno svi zvučnici se na početku odziva ponašaju kao klipovi / piston / i odzivi na simulatoru odgovaraju stvarnom merenju .....to je zbog tog jer imaju uniformno kretanje bez nekih prekida u pokretu / membrane se ne defomišu / .....pa je stoga potrebno imati membrane od 'čelika' .......sad se može raspravljti koji materijal je bolji ili bolje zvuči , uglavnom mora biti čvrsta .....uz dobar magnet da može da kontroliše 100-nak grama .....uz malo kruće vešanje / relativno mali Cms / da ne bi samooscilovao .....relativno niska rezonantna da subovi ne bi počinjali na 55 hz i tako ......uglavnom bas je bas i tako treba da ostane , moj glas za velike membrane .
...........više manjih ....kao prvo moraju da imaju veliki hod / xmax / a kao drugo obično to nemaju ali imaju sve ostalo

[VuleJohn]

beatgoeson, za 11 September 2011 - 12:54, kaže:

Nisam siguran da oni koji govore o "definisanosti basova" imaju baš najjasniju (zvučnu) predstavu o tom pojmu.

Meni su dve stvari bitne...prvo da čujem jasnu razliku izmedju niskih tonova različitih frekvencija, drugo da drajver verno oslikava veličinu instrumenata...moj glas svakako za manje membrane...

[dvv]

Lično smatram da je idealan format zvučnih kutija trosistemski, naravno, pod uslovom da je nurađen kako treba, a ne da su samo nabacane jedinice i povezane žicom. Pri tome, smatram da je minimalna bas jedinica ona od 10 inča, ili 26 cm.

Celog svog života sam imao takve ili slične kutije - prvo AR 5, pa AR 94 (prva, originalna serija) i sada moje B&M Monitor 1041 kutije. To su ove:



Sve su to bile jako solidne kutije, a ova poslednja je uglavnom moja ideja ostvarena u saradnji sa Mirkom Bevenjom iz B&M firme, davne 2003. godine, dok su još postojali. Celu kutiju smo imali za 14 dana, obzirom da su oni ujedno bili i zastupnici za Son Audax i da su na lageru imali sve potrebne drajvere. Posle smo se sa skretnicom baktali ravno 6 meseci, dok je nismo pogodili da bude baš kako treba i električno, i zvučno. Nominalna impedansa 8 Oma, minimalna 6,5 Oma, najgori fazni obrt -25 stepeni, efikasnost 92 dB/2,83V/1m, rezne učestanosti 800 i 3.500 Hz, nagibi 18/24 dB/okt.

Bas ima prečnik od 25 cm. Iza njega, sedi efektivna zapremina od nepunih 70 litara. Bas port je tjunovan na 38 Hz, jer samo tako dobili najlinearniji odziv dole pre opadanja.

Supruga koristi par JBL Ti600 kutija, sa 2 x 6,5 inča basovima. Ne mogu da kažem da to nema bas, ali moram da kažem da je kvalitet tog istog basa na mojim potpuno neuporedivo bolji, čistiji i jasniji, te subjektivno dublji. Čak, ili posebno, kada onaj lik na Blue Man Group prvom CD-u, u numeri br.8, iz zaleta marne bubanj sa prečnikom od ravno 2 metra. Istin, taj test zvučno preživi malo kutija i NIJEDAN cevnjak od 10W, mada priznajem da su takvi tonovi i snimci jako retki u praksi.

Bez tropojasne kutije, nema tu "pravog" zvuka. Prič o tome kako manje kutije imaju manju refrakciju, iako nominalno tačna, je ipak samo poluistina, jer su proizvođači velikih kutija odavno preduzimali mere da se problem refrakcije reši, Sony sa neravnom prednjom pločom, AR sa čojom, itd. Ali, ne toliko ni dubina, koliko čistoća i definiosanost basa neće doći iz male kutije.

[BokiTokiVoki]

Pa da krenem u tehnički deo priče oko bass jedinica i njihovih veličina.

To kako će svirati koja jedinica, po kvalitetu, i sve to na određenim frekvencijama i određenim glasnoćama tj. SPL-u, zavisi ne samo od veličine i mernih karakteristika jedinice, već i od kvaliteta izvođenja svih sklopova same jedinice: magneta, voice-coil-a, korpe, centratora, membrane, itd.
Što će reći da će kvalitetnija znači skuplja manja jedinica bolje odsvirati niske frekvencije nego dosta jeftinija velika jedinica. Ako su u sličnoj cenovnoj kategoriji onda zavisi od dosta faktora, od izvođenja jedinice, impelementacije u odgovarajuću kutiju koja radi po nekom principu, pojačala, kao i prostorije.

Kako to već biva u audio, cela priča je dosta komplikovana i zavisi od velikog broja faktora, tako da se mora donekle pojednostaviti da bi se nešto uopšte moglo upoređivati. Ali, možda se stekne bar neki uvid u to šta se sa čim može postiči, a šta baš i ne može. Ovo drugo, "baš i ne može" je važno, pošto velka većina komercijalnih zvučnika spada u tu kategoriju.

Pojednostavljenje koje ću napraviti se ogleda u tome da ne mogu raspravljati o kvalitetu izvedbe samih jedinica, već samo o T/S parametrima, i sa određenim varijantama međusobnih poređenja ukazati na neke od zaključaka. Nadam se korisnih, i bar za neke razumljivim.

T/S parametri bi bili izmišljeni, ali u međusobnim korelacijama potpuno tačni, i što je važno, tehnički realni u praksi, u prevodu, parametri koji su unutar granica koje se sreću u praktičnim izvođenjima jedinica. Znači, moguće realne jedinice.
T/S parametri jedinica će biti takvi da će jedinice biti pogodne za bass-reflex varijantu kutija, pa će se kod tih poređena dati i zapremina kutije (Vb) kao i frekvencija tjuniranja BR tunela (Fb). Otprilike je blizu Fb i tzv. F3 frekvencija gde pad odziva prema niskim frekvencija označava -3 dB tačku. Tako se vidi i od koje donje frekvencije otprilike počinje efektivni freq. odziv.

Varijante poređenja velikih i malih jedinica bi bile sledeće:

1. 1x6,5" bass, 1x12" bass, pri čemu su im efikasnosti za 1W/1m iste.

2. 1x6,5" bass, 1x12" bass, pri čemu im je ista frekvencija tjuniranja BR tunela, Fb.

3. 4x6,5" bass, 1x12" bass, pri čemu su im efikasnosti za 1W/1m iste.

4. 4x6,5" bass, 1x12" bass, pri čemu im je ista frekvencija tjuniranja BR tunela, Fb.

Efektivna površina membrane kod jedinice od 6,5" bi bila Sd1=132,75 cm2, dok bi kod 12" jedinice bila Sd2=531 cm2. Tako je površina 4x6,5" jedinica jednaka 1x12" površini membrane. Otpor zavojnice će biti isti - Re=6,4 Ohma. Masa kretnog sistema će biti tačno 4x veća kod 12" bassa nego kod 6,5" bassa, kao što su i odnosi efektivnih površina.
Efikasnost jedinica zavisi od 4 parametra: površine membrane (Sd), mase kretnog sistema (Mms), otpornosti zavojnice (Re) kao i force faktora magneta i voice-coil-a (BL).
U ovim slučajevima koji se razmatraju sam neke parametre i postavio tako da je lakše ispratiti šta se dešava. Odnosi Sd/Mms su isti i kod 6,5" jedinice i kod 12" jedinice, a isti je i Re, tako da za istu efikasnost i BL mora biti isto.

Varijanta 1.
Za ovu varijantu je predviđeno da jedinice imaju istu efikasnost i to 91 dB/1W/1m.

6,5" bass jedinica, T/S parametri: 12" bass jedinica, T/S parametri:

Fs= 80,55 Hz Fs=20,2 Hz
Mms=16 g Mms=64 g
BL=11,54 N/A (potreban magnet 140 mm u prečniku) BL=11,54 N/A
Cms=0,244 mm/N Cms=0,97 mm/N
Apsurdna situacija u odnosu na praksu (ali ne i nemoguća) da je vešanje 4x kruće kod 4x manje jedinice. Obično je obrnuta situacija, ali su tada i drastične razlike u realnoj efikasnosti jedinica u korist velike jedinice.
Vas=6 L Vas=382,5 L
Kao što se vidi, vrlo mala ekvivalentna zapremina kod 6,5" jedinice i velika kod 12" jedinice.
Qms=4,68
Qes=0,39 (Q faktori isti kod obe jedinice radi lakšeg praćenja)
Qts=0,36

Za Qts=0,36 se dobije Alpha=1,637 i h=1,1115 pa je za 6,5" jedinicu Vb=2,7 L i Fb=89,53 Hz, dok je za 12" jedinicu Vb=233,7 L i Fb=22,45 Hz. Odnos zapremina BR kutija je približno 64 puta, dok je odnos Fb freq. približno 4 puta. Zašto?
Ranije je objašnjeno koji parametri utiču na efikasnost jedinice. Pošto su T/S parametri međusobno povezani relacijama, formula za efikasnost se može transformisati u drugi oblik, gde se dobije isti rezultat za efikasnost preko parametara: Fs, Vas i Qes. Vrlo sličan rezultat se dobije preko Fb, Vb i Qt, kada pričamo o realnoj kutiji za tu jedinicu. Pošto je Vb 6,5" jedinice 64 puta manji od Vb 12" jedinice, onda za istu efikasnost sistema Fb treba da bude 4x veće, kao što i jeste (u formuli za eff. ide freq. Fs ili Fb na treći stepen, a 4 na 3 je 64).

Ovo je graf frekventnog odziva 6,5" i 12" jedinica pod uslovima iz varijante 1.



Kao što se vidi, 12" bass eff. 91 dB ide 2 oktave niže nego 6,5" bass iste fikasnosti.(odnos površina membrana 1:4)

Drugi graf je hod membrane jedne i druge jedinice pri snazi od 100 W.



Kao što se vidi na grafu, hod 12" membrane je nekoliko puta duži na niskim frekvencijama (max na oko 33 Hz), nego kod 6,5" (max na oko 140 Hz).
4x veća membrana ima 4x duži hod, što daje zapreminu istisnuća (Vd) 16x veću, jer se dešava na 4x nižoj frekvenciji.
Vrlo bitan zaključak je da je za određeni SPL na niskim frekvencijama potrebna veća membrana i duži hod, što je frekvencija niža. I to se u odnosu na frekvenciju uvećava naglo, po obrnutoj kvadratnoj funkciji.

[stein]

E, sad je objašnjeno tako kako ja nisam umeo kada sam obrazlagao zašto sam se opredelio za 8 jedinica od 6.5". Iz obrazloženja (prethodni post) je veoma jasno da osnovni razlog nije bio dublji bas. Hvala Boki.

[BokiTokiVoki]

Varijanta 2.

Za ovu varijantu je predviđeno da jedinice imaju istu frekvenciju tjuniranja BR tunela, što približno označava i F3 (tačku -3 dB) tj. donju tačku frekventnog odziva.


6,5" bass jedinica, T/S parametri: 12" bass jedinica, T/S parametri:
Fs= 30,4 Hz Fs=30,4 Hz
Mms=16 g Mms=64 g
BL=7,818 N/A BL=15,636 N/A (tačno 2x u odnosu na 6,5")
Cms=1,713 mm/N Cms=0,4283 mm/N (4x kruće vešanje)
Qms=4,8
Qes=0,32
Qts=0,30
Vas=42,2 L Vas=168,8 L (4x veće nego kod 6,5" jedinice)
SPL=87,6 dB SPL=93,6 dB (6 dB veća eff. zbog 4 puta većeg Vas)

Za Qts=0,30 se dobije Alpha=2,856 i h=1,3153 pa je za 6,5" jedinicu Vb=14,78 L i Fb=40 Hz, dok je za 12" jedinicu Vb=59,12 L i Fb=40 Hz, što je i bio cilj ove varijante, fiksirano Fb da bi se videli simulirani frekventni odzivi male i velike jedinice koje "jednako duboko dobacuju" kada je bass u pitanju.
U simulaciji, group delay (max na 40 Hz oko 11 msec), faza i impedanca su identični kod obe jedinice.
Graf frekventnog odziva, snaga 100 W.



Graf hoda membrane, snaga 100 W.




Vidi se da je hod male membrane dosta duži za isti Fb, a da pri tome proizvodi manji SPL (graf frekv. odziva).

Graf brzine strujanja vazduha u BR tunelu, gde je prečnik za 6,5" jedinicu 45 mm, a za 12" jedinicu 100 mm, a pri snazi od 100 W.



Vidi se dosta veća brzina strujanja vazduha u tunelu, što nije dobro. Čak i prelazi preporučenih max 34 m/s.
To pokazuje da su mogući problemi i izobličenja onog dela najnižeg opega koji nam stiže iz BR tunela.

Graf maximalne acoustic power pri snazi od 100 W.



Vidi se da će manja 6,5" jedinica imati problema da pojavom kompresije na području 40-100 Hz, i da stvari ne stoje dobro za nju kada su u pitanju veće snage. Može se tovariti snagom iz pojačala više i više, a da to ne daje značajno povećanje SPL-a, i pri tome su velika izobličenja.

[BokiTokiVoki]

Varijanta 3.

Za ovu varijantu je predviđeno kao i u prvoj da su efikasnosti iste, ali ukupne, sa jedne strane 4 jedinice od 6,5" a sa druge jedna jedinica od 12". T/S parametri su isti kao u Varijanti 2. Rezultati u simulaciji po svim stavkama su identični za 4x6,5" i 1x12". Pogledati grafove za jednu 12" jedinicu iz Varijante 2. Isti grafovi su i za 4x6,5".


Varijanta 4. je praktično isto što i Varijanta 3. jer za isto Fs, isto ukupno Vas i isto Qes dobije se ista efikasnost, isto Vb, kao i tjuning freq. Fb.


Ono o čemu se raspravlja po pitanju malih i velikih membrana u praksi je jedna mala i jedna velika membrana i njhovi odnosi, jer se priča o standardnim HiFi zvučnicima, gde se vrlo retko sreće line array sa 4 ili više basova u visokoj kutiji.

Prava analiza je ona koja se tiče odnosa prostorije i zvučnika, i na osnovu prostorije određene donje frekvencije do koje bi trebao da ide zvučnik. Nešto mnogo ispod toga nema smisla, jer prostorija neće moći adekvatno da reprodukuje preniske frekvencije. Istovremeno treba odrediti u prostoriji određene kvadrature i zapremine potreban maximalni SPL za adekvatnu i kvalitetnu (bez većih izobličenja) reprodukciju kompleksnih muzičkih materijala svih žanrova.
I tu se u stvari vidi šta je potrebno - bass jedinice i pojačalo, kvalitetni i adekvatni da bi "popunili" prostor.

[BokiTokiVoki]

Primer sa prostorijom.

Moja idealna prostorija bi bila visoka 3,4 m, široka 5,5 m i dužine 8,9 m.
To jeste malo veća prostorija (49 m2), ali njena veličina i dijagonala od 11 m omogućava kvalitetno prostiranje talasa as low as 31 Hz. Veća od toga bi iziskivala enormno povećanje sredstava za uređaje, dok su manje naravno moguće, ali na ovom primeru ću pokazati kako "popuna" veće prostorije koja kvalitetno može da izgura i niže frekvencije nije uopšte jednostavan zadatak. Moguće je i u manjoj prostoriji čuti niske frekvencije, ali nakon više odbijanja od zidova, i poništavanja i superponiranja talasa, što nas jako udaljava od onoga što bi trebali čuti kao blize realnom.

Ako predvidimo da će nam hifi sistem biti na kraćem zidu, onda možemo poziciju slušanja postaviti čak i 6-7 m daleko od zvučnika, na suprotnom kraju prostorije. Na tom mestu je pad SPL-a zbog udaljenosti oko 14-15 dB. Ako nam je potreban maksimalni SPL (u pikovima) od 100-101 dB na mestu slušanja, i onda je na daljini 1 m od zvučnika potrebno 115 dB. Za jedan zvučnik 112 dB.
Nama je potrebno neizobličenih 112 dB i to i na niskim frekvencijama od npr. 30-40 Hz.

Uzet ću za primer dve jedinice od 6,5" i da probam ovo sa njima da postignem, a onda jedan bass od 12".

6,5" bass jedinica, T/S parametri: 12" bass jedinica, T/S parametri:

Fs= 30,7 Hz Fs=30,7 Hz
Mms=16 g Mms=64 g
BL=9,4754 N/A BL=13,4 N/A
Cms=1,68 mm/N Cms=0,42 mm/N
Qms=4,4
Qes=0,44
Qts=0,40
Vas=41,4 L Vas=165,6 L
SPL=86,3 dB SPL=92,3 dB (6 dB veća eff. zbog 4 puta većeg Vas)
Re=12,8 Ohm Re=6,4 Ohm

Za Qts=0,40 se dobije Alpha=1,116 i h=1,011 pa je za 6,5" jedinicu Vb=37,1 L i Fb=31 Hz, dok je za 12" jedinicu Vb=148,4 L i Fb=31 Hz.
U simulaciji, group delay, faza i impedanca su identični.

Graf frekventnog odziva pri snazi od 50 W.



Očekivano 3 dB veća efikasnost jedne 12" jedinice naspram 2x6,5".

Graf hoda membrana pri snazi od 50 W.



Vidi se da hod za 2x6,5" oko 50% veći nego za jednu 12" jedinicu, a pri tome je proizvedeni SPL 3 dB manji.

Graf brzine strujanja vazduha u BR tunelu, gde je za 2x6,5" prečnik tunela 66 mm, a za 12" je prečnik 110 mm. Snaga 50 W. (2x25 W za 2x6,5")



Vidi se da je veća brzina strujanja u BR tunelu za 2x6,5" jedinice. Ovo znači da 12" jedinica ima i veći prostor za dodatnu snagu iz pojačala, a da brzina strujanja vazduha u BR tunelu ne pređe preporučenu granicu od 34 m/s.

Graf maximalne akustičke snage.



Vidi se će se javiti kompresija na području najnižih frekvencija, i ona je pri 100 W snazi veća za 2x6,5" jedinice nego za jednu 12".

Simulacija nije baš najbolja za prikazivanje SPL-ova koji će se dobiti u realnosti. Od efikasnosti bass jedinice merene na beskonačnoj tabli treba skinuti oko 4 dB na rasipanje oko kutije, zatim još 1-3 dB ako se koristi pasivna skretnica. Tako se od npr. 8" jedinice eff. 90 dB dobije na niskotonskom području 40-150 Hz kada se iseče pasivnom skretnicom (-3 dB na npr. 150 Hz) realnih 84-85 dB. Sa takvom jedinicom je nemoguće dobiti pomenutih 112 dB. Isto tako i sa ove dve 6,5" jedinice. Čak je i ova jedna 12" sa Fb na 31 Hz za malo nedovoljna, ali recimo na granici. I od njenog kvaliteta, koji mora biti izuzetan zavisi da li se može približiti traženoj glasnoći a da pri tom SPL-u izobličenja nisu značajna.
Tek su dva-tri 10" bassa u paraleli ili jedna opaka i kvalitetna 15" jedinica siguran pogodak za postavljene zahteve sa mojom idealnom prostorijom, i potrebnim SPL-om. Pri tome te jedinice moraju da imaju odgovrajuće T/S parametre. Ne pričamo o bilo kojim 10, 12 ili 15" jedinicama.

Evo primera potpuno odgovarajuće jedinice za navedeni zadatak, a za prethodno opisanu prostoriju:

http://www.europe-au...Product_ID=2614