134 odgovor(a) na ovu temu

[Pigy]

S obzirom da se radi o pojacivacima u AB klasi,znaci mozemo da racunamo na 60% stepen korisnog dejstva,ili 60% ide na izlaz a 40% ide na disipaciju - jel tako.
To znaci ako imamo potrosnju pojacivaca od 100W, 60W je izlaz a 40W disipacija.

Mene je bunilo dali se tako racuna disipacija ili ovako:
Ako pojacivac daje 60W snage disipacija je 40% na tih 60W pa je onda dispacija 24W a ne 40W??

I naravno posto je push-pull izlaz onda pola didipacije ide na gornji par izlaza, a pola na donji par izlaznih tranzistora,pa ako je pojacivac 60W, 30W ide na gornji a 30W na donji par izlaznih tranzistora?

Ispravite gde gresim,,,Hvala!!

[stonE_Cold]

Једно је снага а друго је дисипација.

[stein]

Potrošnja je ono što uređaj potroši.
Disipacija je ono što ode u toplotu.
Snaga je ono što uređaj proizvede i može da se nazove korisnim delom potrošnje, disipacija "beskorisnim" delom potrošnje. Postoje tabele sa nekim nominalnim vrednostima odnosa potrošnje/snage/disipacije za A, B i AB klasu... Ne znam napamet, a to između ostalog, zavisi i od topologije. SE i PP pojačala u istoj radnoj klasi nemaju isti odnos potrošnje i maksimalne korisne snage...
Ima dosta faktora koji osim topologije utiču na konačne vrednosti, između ostalog i vrednost napona koji pada na izlaznim tranzistorima, samim tim i od sveukupnog broja izlaznih tranzistora itd, itd...

[Zen Mod]

npr.
ako pojacalo ima potrosnju od 100W , izbacena snaga je 60W , onda je disipacija ostatak do potrosnje tj. 40W

to su svi gubici - u trafou , ispravljacu , svim stepenima , te grejanje izlaznog stepena

[Borko_KA]

http://sound.westhos.../efficiency.htm

[Sipi]

Disipacija je nista i sve (znaci rasipanje).
Toplotna disipacija je onaj deo energije koji se pretvori u toplotu.

Inace, pojacalo kada daje 100W (recimo kroz kalem zvucnika tece 5A pri naponu od 20V) u toplotu se pretvori skoro sve - na mehanicki rad koji pokrece membranu potrosi se tek par vati od tih 100 (zvucnici su rak rana efikasnosti u audio tehnici, pojacala u A klasi su mnoogo efikasnija od njih)...

[stein]

Sipi, za 25 July 2011 - 14:14, kaže:

- na mehanicki rad koji pokrece membranu potrosi se tek par vati od tih 100 (zvucnici su rak rana efikasnosti u audio tehnici, pojacala u A klasi su mnoogo efikasnija od njih)...

E, ovo je najvažnije... Iskoristivost emitera u električno-energetskom smislu je izuzetno mala...

Wikipedia kaže:

• Typical home loudspeakers have sensitivities of about 85 to 95 dB for 1 W @ 1 m—an efficiency of 0.5–4%.
  
• Sound reinforcement and public address loudspeakers have sensitivities of perhaps 95 to 102 dB for 1 W @ 1 m—an efficiency of 4–10%.
  
• Rock concert, stadium PA, marine hailing, etc. speakers generally have higher sensitivities of 103 to 110 dB for 1 W @ 1 m—an efficiency of 10–20%

http://en.wikipedia....vs._sensitivity

Wikipedia kaže:

Efficiency

Efficiency is a measure of how much of the power source is usefully applied to the amplifier's output. Class A amplifiers are very inefficient, in the range of 10–20% with a max efficiency of 25% for direct coupling of the output. Inductive coupling of the output can raise their efficiency to a maximum of 50%.
Drain efficiency is the ratio of output RF power to input DC power when primary input DC power has been fed to the drain of an FET. Based on this definition, the drain efficiency cannot exceed 25% for a class A amplifier that is supplied drain bias current through resistors (because RF signal has its zero level at about 50% of the input DC). Manufacturers specify much higher drain efficiencies, and designers are able to obtain higher efficiencies by providing current to the drain of the transistor through an inductor or a transformer winding. In this case the RF zero level is near the DC rail and will swing both above and below the rail during operation. While the voltage level is above the DC rail current is supplied by the inductor.
Class B amplifiers have a very high efficiency but are impractical for audio work because of high levels of distortion (See: Crossover distortion). In practical design, the result of a tradeoff is the class AB design. Modern Class AB amplifiers commonly have peak efficiencies between 30–55% in audio systems and 50-70% in radio frequency systems with a theoretical maximum of 78.5%.
Commercially available Class D switching amplifiers have reported efficiencies as high as 90%. Amplifiers of Class C-F are usually known to be very high efficiency amplifiers. RCA manufactured an AM broadcast transmitter employing a single class-C low mu triode with an RF efficiency in the 90% range.

http://en.wikipedia....fier#Efficiency

[Pigy]

Hvala drugari.
Ovo sam vas pitao konkretno zato sto imam neku semicu gde se koriste Ge na izlazu i gde pise da je snaga pojacivaca pri 30V 15W, i posto imam AD469,mislio sam da mogu da ga upotrebim,ali njegova disipacija je 7,5W,jedino ako koristim po dva tranzistora po grani onda bih imao 15W po grani maksimalnu dozvoljenu disipaciju za taj tranzistor.
Zato sam i postovao prethodnu temu kolika je disipacija AD469,jer sam nalazio na netu,recimo vurt katalog,pise da je disipacija 30W, i Nislije vele da je 30W, ali na alldatasheet ipak pise 7,5W.
Evo i semice,da vidite konkretno pomenuti Ge amp.
Imam u planu da na ulaz i naponski pojacivac ide Si, a na izlazu Ge...I da planirao sam da ga koristim na 8 oma zvucnike, tako da bi snaga bila oko 10W, pa bi mozda 2XAD469 zavrsio posao?
Da vas negnjavim vise,a i korisno mi je znati da znam uopste kada uzimam tranzistore izlazne ,a recimo nisu original vec zamene, da znam kako da racunam disipaciju tranzistora u odnosu na isporucenu snagu.
Hvala !

Priložena sličica(e)

• 

[vasko]

konkretno ovde koja je prednost germanijumskih spram silicijumskih u pogledu zvuka?

imam nesto germanijumskih snagasa a ne znam im namenu

[stonE_Cold]

vasko, za 29 July 2011 - 11:29, kaže:

imam nesto germanijumskih snagasa a ne znam im namenu

Понуди Пигију, он ће већ наћи намену. А може да ти пошаље и Мастику.

[stein]

vasko, za 29 July 2011 - 11:29, kaže:

konkretno ovde koja je prednost germanijumskih spram silicijumskih u pogledu zvuka?

Zavisi od konkretnog slušalačkog ukusa. Mnogi uređaji koji na papiru deluju značajno lošije po pitanju THD i ostalih performansi, mogu u slušnim iskustvima da deluju značajno bolje... Germanijum je u proizvodnji komponenti prvenstveno prevaziđen zbog superiornosti silicijuma u tehničko tehnološko ekonomskom smislu.
Proizvođači komercijalnih uređaja ne mogu više sebi da priušte ni 1 cm kvadratni vitroplasta/pertinaksa viška jer na milione jedinica to znači milione više investicije u repromaterijal, troškove prevoza..... I ko bi danas u mas-produkciji mogao da od Germanijumskih elemenata sastavi neki AV receiver ili mobilni telefon, PC ili LED TV...?

Dakle, kao i cevi, i Germanijum je imao period uspona, vladavine i postepeni nestanak sa scene...

Razlika je u tome što su tube-nostalgičari imali sreću da je tadašnja CCCP zadržala cevi u proizvodnji jer su skoro pa potpuno neosetljive na EM koji se javlja tokom nuklearnih detonacija, a kada je prošao "hladni rat", cevke su dobile ponovo na značaju u svetu ljubitelja muzike/muzičke opreme, mnogo stvari je usavršeno pa tako i cevna pojačala i eto, neko je našao interes da investira u proizvodnju... Za Ge delove, to izgleda da nije slučaj...

[Sipi]

vasko, za 29 July 2011 - 11:29, kaže:

konkretno ovde koja je prednost germanijumskih spram silicijumskih u pogledu zvuka?
...

Prednosti ne postoje, naprotiv - nedostatci su brojni. Eventualno, te nedostatke mozemo eufemisticki da nazovemo razlicitostima...

[BokiTokiVoki]

Nisu to nedostaci. To su features.

[Sipi]

BokiTokiVoki, za 29 July 2011 - 20:30, kaže:

Nisu to nedostaci. To su features.

Jeste, nesto kao marketing za MS Windows

[BANAT]

Koliko se secam jedna od uslovno receno prednosti Ge Tranzistora jeste manji prag provodjenja P/N spoja , tako da u nekim specificnim Audio Aplikacijama tipa AutoRadio/Pojacavac gde je B+ oko 13 V moze i iskoriscenje takvog Amp -a biti i nesto vece u odnosu na isti radjen Si tranzistorima.

Poz

[Sipi]

Mislio si na iskoristiv naponski swing a ne na faktor korisnog dejstva, jel tako?
Na zalost, ni to nije tacno jer iskoristiv swing zavisi ne od Vbe vec od unutrasnje otpornosti tranzistora u saturaciji a on je kod Ge tranzistora veci nego kod silicijumskih, dakle swing je kod Ge manji.
Sad mi pade na pamet jedna prednost vezana za parametar koji si pomenuo (nizi napon PN spoja kod Ge). Kod distortion efekata za gitaru (fuzz) Ge diode kao elementi za nasilni kliping signala daju, po recima vecine gitarista, mnogo privlacniji zvuk el gitare nego u izvedbi sa Si diodama...

[BANAT]

Sipi, za 29 July 2011 - 21:33, kaže:

Mislio si na iskoristiv naponski swing a ne na faktor korisnog dejstva, jel tako?
Na zalost, ni to nije tacno jer iskoristiv swing zavisi ne od Vbe vec od unutrasnje otpornosti tranzistora u saturaciji a on je kod Ge tranzistora veci nego kod silicijumskih, dakle swing je kod Ge manji.
Sad mi pade na pamet jedna prednost vezana za parametar koji si pomenuo (nizi napon PN spoja kod Ge). Kod distortion efekata za gitaru (fuzz) Ge diode kao elementi za nasilni kliping signala daju, po recima vecine gitarista, mnogo privlacniji zvuk el gitare nego u izvedbi sa Si diodama...

Osim toga malene signalne Ge diode su i danas nezmenljive kod raznoraznih telekomunikacionih pa i home entrateiment Audio uredjaja gde se koriste u VF kolima kao modulatorske / demodulatorske diode , recimo Tv ili Radio AM / FM tjuneri i sl. iskljucivo ih jos uvek koriste u demodulatorskim kolima na malenim nivoima VF napona bas zbog njihovog manjeg specificnog praga provodjenja P/N spoja .

Samo da dodam sledecu cinjenicu : Ge poluprovodnici jesu uglavnom odbaceni iz masovne produkcije iz razloga sto im je temperatura razaranja P/N spoja daleko niza nego kod Si poluprovodnika , znaci termicki su mnogo osetljiviji nego ovi drugi .
Poz

[vasko]

secam se da kad sam ih merio kroz njih "curi" struja pomalo i kad nisu pobudjeni

[Sipi]

E to je jedan od "features" (sto rece Boki) - divno je raditi s njima, nikad ne znas sta ce da ispadne...

[Pigy]

Ja imam nameru da ih koristim samo u izlaznom stepenu, s obzirom da kako sam cuo njihov substrat moze mnogo struje da izdrzi,pa su dobri kao strujni pojacivaci.jedino sto me je da kazem vezalo za Ge tranzistore,sto mislim da imaju malo drugaciji zvuk -da kazem topliji od Si tranzistora.
Znaci mislim ,ne kazem da je tako,supljine su nosioci elektriciteta u PNP tranyistorima, e sad dali to i jos sto su od germanium materijala,verovatno ima neki uticaj na zvuk.
Imam nameru da napravim 2-3 pojacivaca sa Ge, i to da mi ostane kao raritet, ili vintage,
Inace cuo sam od nekih ljudi koji su se bavili sa ovakvim pojacivacima da ,,kad se utegne pojacivac sa Ge tranzistorima,da da znaci maksimum od sebe,onda on zvuci isto kao Si amp,,,
Pozz!
Ako slucajno neko ima snagese sa Ge,zainteresovan sam...

Iskreno razmisljao sam da pravim sa Ge u A klasi,,recimo imam semu 45W na 4 oma,mozda bi mogla u A klasi da da 10-ak W, ali neznam dali bih smeo u to da se upustam,neznam koliko je to komplikovano pojacivac iz AB klase preraditi ga da radi u A klasi. Znam da se to postize stavljanjem drajvera za rad u A klasu,podesavanje mirne struje na izlaznim tranzistorima da Iq struje bude iste kao i u maks.pobudi, ali verovatno jos ima podesavanja...............ali Ge i rad u ,,A,, klasi nisam siguran ..............Sipi?
Pozzz