212 odgovor(a) na ovu temu

[sstrsat]

pile, on 09 April 2010 - 14:57, said:

Odlučio.
Šjor sstrsat imam jednu molbu. Jel možeš da dodaš i varijantu sa cevnim napajanjem, pa da projekat bude kompletan.
Ako se već radi sa lampama, nek i napajanje bude cevno. Dual mono, zasebni trafo za grejanje, ispravljačica CLC...

Moze, ni problem ali pustimo to za sutra, sad mi se ne da crtat novu shemu. Samo da odma recen, bit ce dvi ispravljacice, za svaki kanal posebna. Ne iz razloga ca san generalno protiv zajednickog napajanja (mada naravno preferiram odvojena) vec iz razloga ca iz iskustva znan da manje iskusni cesto zapadnu va problem sa petljama mase i pojavi in se brujanje.
To cu iskoncipirat tako da bude va svakom kanalu po jedna standardna prigusnica a nakon nje RC celije. A dat cu vridnosti i za 6H30 i za 4P1L

[sstrsat]

ZZZ, on 09 April 2010 - 15:58, said:

Ali mislim mada nisam siguran
da je pri maximumu TVC u rezimu 1 prema 1
pa i zanemarivo malo manje zbog gubitaka u transformaciji recimo 1 prema 0.97...
.
U svim drugim slucajevima je u step down modu?
pa se i sve kapacitivnosti sa primarne strane smanjuju pri transferu na sekundarnu stranu i to sa kvadratom prenosa...
.
zar ne?

Je, stvari stoje uglavnom tako. A tu i lezi glavna razlika u najcescim rezultatima izmedju standardnog (visokoomskog) pota i TVCa. Pot nije frekventno kompenzirano dijelilo i generalno losije prenosi tranzijente pri nizim polozajima klizaca. Ili drugim ricima, zna pocet vec dosta nisko rusit frekventnu karakteristiku u tim polozajima klizaca. Zavisno naravno od njegovog otpora i opteretnih kapaciteta.
A kako gotovo nitko ne drzi pot na maksimumu ili blizu njega (di ne bi bilo tih problema ali bi jacina zvuka bila prevelika) onda nije ni cudo ca neki mrze potove.

TVC za razliku od njega poboljsava ili va najmanju ruku odrzava frekventnu karakteristiku kad je u polozajima manje glasnoce. Recimo nekakvim uobicajenim radnim polozajima. Tako da u osnovi relativno losa frekventna karakteristika trafa moze finalno ispast bolja nego sa potom. To se kod visokoomskih potova i mozda malo veceg ulaznog kapaciteta redovno i desava pa nije cudo da neki jako hvale TVC ka daleko bolje rjesenje od pota.

Nacin da se izbignu ti nedostaci pota je u koristenju najmanjeg moguceg otpora pota i minimiziranjem ulaznog kapaciteta stupnja iza njega. Zato sam u sve ove postane sheme stavil pot od 20K koji predstavlja dobar kompromis. Sa smanjivanjem ulaznog kapaciteta se nazalost kod ovakvih jednostupanjskih preampa ne moze puno storit. On je ovisan o parazitnim kapacitetima cijevi i iznosu pojacanja (jeba ga Miller).
Radikalna metoda minimiziranja ulaznog kapaciteta (neutralizacija) bi ovdi pitala dva stupnja

[pile]

sstrsat, on 09 April 2010 - 17:06, said:

Moze, ni problem ali pustimo to za sutra, sad mi se ne da crtat novu shemu. Samo da odma recen, bit ce dvi ispravljacice, za svaki kanal posebna. Ne iz razloga ca san generalno protiv zajednickog napajanja (mada naravno preferiram odvojena) vec iz razloga ca iz iskustva znan da manje iskusni cesto zapadnu va problem sa petljama mase i pojavi in se brujanje.
To cu iskoncipirat tako da bude va svakom kanalu po jedna standardna prigusnica a nakon nje RC celije. A dat cu vridnosti i za 6H30 i za 4P1L

Zahvaljujem
Neka budu zasebna napajanja. Saglasili smo se da treba ići zbog skromnijih naponskih zahteva na luksuznije napajanje.

[Beli]

sstrsat, on 09 April 2010 - 16:51, said:

Moze i bez šjor. Je da nisan va cvitu prve mladosti ali nisan bas ni toliki metuzalem.

OK, nema problema barba sstrsat

[Daudio]

pile, on 09 April 2010 - 14:06, said:

Ja bih ipak išao na nešto veće pojačanje.
Niži napon napajanja dozvoljava malo luksuziranja u smislu cevnog ispravljanja, kvalitetnijih delova...

А може и 6н6п, 6V6(6п1п)

[Beli]

Izgleda da sam i ja odlučio .. 6S19P

[Sync]

Jel...?

Priložena sličica(e)

• 

[pile]

Daudio, on 09 April 2010 - 19:46, said:

А може и 6н6п, 6V6(6п1п)

Hvala na ponudi, ali je već ranije dogovoreno i odlučeno 6H30,
mada ne sumnjam da i to što ti predlažeš nije podjednako dobro.

[Beli]

Sync, on 09 April 2010 - 20:28, said:

Jel...?

da možemo da se djoramo kad napravim(o)

[Beli]

Beli, on 09 April 2010 - 12:41, said:

a što je još lepše, našao sam i zgodnu šemicu za pojačavač snage sa 6S19P ... taman za pogon mojih vintage Saba i Iskri u OB

... s obzirom na cenu, 6S19P je moj favorit ...

e što ti je svet mali ... upravo sam na Audiofil forumu naleteo na SE pojačalo sa D3a/6S19P, koje je Bepone radio , a barba pripomagao
@Zare, pile i ostali zainteresovani za ovu temu: izvinjavam vam se za ovaj off; kad budem pojačala sa 6S19P, blagovremeno ću otvoriti novi thread, pa ću tamo nastaviti priču

[ZZZ]

dinamicka kapacitivnost 6H30P cevi sa pojacanjem oko 7
(treba napomenuti da za druga standardna setovanja pojacanje cevi moze biti i do 15 pa tako i drasti;no raste Cdyn
sto za posledicu ima smanjenje vrednosti pota i zahteva manju izlaznu otpornost stepena koji joj prethodi)...
i sa worst case + dodatim 0.7pF recimo kapacitivnostima podnozija je
55pF
za -3db/131KHz (/0.25db/20KHz)
je 22.1K
ali zbog resetkinog otpora 0.5K-1K
ta;na vrednost je 20K za vrednost pota
(u principu moze i 22K kao standardna vrednost...)
to je ujedno i max vrednost otpora generatora pre stepena
a za paralelne sekcije
duplo manja 10K
Cdyn=Cgk+(abs(A)xCga)
R=1/(2piFoCdyn)
Fo=131KHz za one stage stepen...

[sstrsat]

Kako san obecal evo i jedne sheme napajanja sa vakmskom ispravljacicom i prigusnicom. Po mom misljenju stvarno nima potribe trosit vakumsku ispravljacicu i prigusnicu za napajanje line stupnja sa tako malim gainom ali ko voli tu mu je. To je jedna od standardnih shema, znaci nista specijalno a svatko ju moze modificirat po zelji za vlastiti trafo ili ispravljacicu ili prigusnicu kojima raspolaze. Malo igranja sa PSUD2 i to je to. Taj program je izuzetno tocan i ako su uneseni tocni parametri, finalni rezultat se gotovo va dlaku poklapa sa izracunatim.

Neka mala objasnjenja u vezi sheme: Vridnost zastitnih otpornika ispravljacice ni moguce tocno dat jer ovise o konkretnom transformatoru. Na shemi san stavil ukupnu vridnost koja podrazumiva zbroj samih otpornika i otpora trafa pa svaki moze lako izracunat prema konkretnom trafu. Formula je na shemi a vridnost napona i otpora sekundara koji se u nju uvrstavaju odnose se na jednu sekciju sekundarnog namota.

Za prigusnicu san stavil standardnu od 5H sa otporom zice od 100 oma. Ako je motana debljom zicom i ima nizi otpor moze se dodat mali otpornik va seriju da se dobije tih 100 oma mada vridnost ni kriticna, finalnih 1 do 2 V razlike stvarno ne znaci nista

Potribni radni napon elektrolita ovisi o odabranoj verziji preampa. Za 6H30 neka budu za 250V; za 4P1L oni od 350V a kako san dal i verziju ispravljaca za 6C19 (i njene vridnosti napona i struja navedene va jednom od prijasnjih postova) za nju bi tribali elki od 450V. Stvarni naponi na elkima su nizi ali u slicaju da iz bilo kojeg razloga prestane tec struja kroz cijev dolazi se blizu opasne granice. Blider od 68K malo pomaze ali ne moze storit cuda. Njegova prvenstvena svrha je da isprazni elke kad je sklop ugasen.

Priložena sličica(e)

• 

[pile]

sstrsat, on 10 April 2010 - 10:41, said:

Kako san obecal evo i jedne sheme napajanja sa vakmskom ispravljacicom i prigusnicom. Po mom misljenju stvarno nima potribe trosit vakumsku ispravljacicu i prigusnicu za napajanje line stupnja sa tako malim gainom ali ko voli tu mu je.

Ma znam da je tako, nego ja to više iz poštovanja prema lampama. U vreme kad su ih izmislili, nisu postojale ni Si diode, ni torusni trafoi.
Pa ako je cevni uređaj, nek bude ispoštovana tehnologija i topologija iz tog vremena. I tako je ovo jedna lepa zabava

[Zoki]

Da ne otvaram novu temu može li mali komentar na ovakvo setovanje i vezivanje.Reč je o 6n1p.

Priloženi fajl(ovi)

•  pre.bmp   191.24K   132 Broj preuzimanja

[ZZZ]

uradio sam spice model za 6N30P
i napravio neke probe...
u zip fajlu cete naci
podatke plate chrs u tXT fajlu pa ko zeli moze da napravi i svoj model?
pdf je spice chrs
+
2 PSpice modela

Priloženi fajl(ovi)

•  6N30P_spice.zip   16.49K   93 Broj preuzimanja

[ZZZ]

napravio sam neke probe...
neverovatno ali Zout je oko 355oma...
pa sklop moze da posluži i kao driver stage?
.
poslacu i shemu i sa prigusnicom u opterećenju
i
battery biasingom

Priloženi fajl(ovi)

•  6N30P basic.pdf   9.12K   185 Broj preuzimanja
•  FFT.pdf   4.41K   120 Broj preuzimanja
•  out db.pdf   4.76K   106 Broj preuzimanja
•  time delay 330uF CK.pdf   5.3K   120 Broj preuzimanja

[sstrsat]

ZZZ, on 11 April 2010 - 11:38, said:

napravio sam neke probe...
neverovatno ali Zout je oko 355oma...
pa sklop moze da posluži i kao driver stage?
.
poslacu i shemu i sa prigusnicom u opterećenju
i
battery biasingom

Ni ipak toliko nizak ali nije ni puno veci, negdi oko 450 oma (sa anodnim otpornikom od 1K). 355 oma bi bilo da joj je unutrasnji otpor nekih 550 oma ali on se krece negdi oko 850 do 900 oma pri 30-ak mA struje. Na 550 oma bi mozda pal ako bi ju se potiralo na visestruko vece struje od dopustenih (ako) ali bi joj se onda zivot mjeril minutama a ne tisucama sati.

Pspice je zanimljiv za poigrat se ali to su ipak samo modeli (vrlo cesto sa dosta upitnom tocnosti). Puno je tocnije ic racunat direktno sa datasheeta i grafova a sva potribna matematika je izuzetno jednostavna.

Prigusnica va opterecenju i ni neko rjesenje, pogotovo ne za svrhu zahtjevanu ovdi. Digla bi pojacanje i previse a ca je jos gore, digla bi i izlazni otpor sklopa. Znaci suprotno od zeljenoga

[sstrsat]

niko, on 11 April 2010 - 11:31, said:

Da ne otvaram novu temu može li mali komentar na ovakvo setovanje i vezivanje.Reč je o 6n1p.

Ajme

Bolje da ne kazen nista drugo o toj shemi. Nekima (autorima te i slicnih shema) bi tribalo zakonom zabranit da uopce dotaknu elektronske komponente

[Zoki]

sstrsat, on 11 April 2010 - 12:09, said:

Ajme

Bolje da ne kazen nista drugo o toj shemi. Nekima (autorima te i slicnih shema) bi tribalo zakonom zabranit da uopce dotaknu elektronske komponente

Zato molim za komentaar šta tu nije u redu:to što su katode vezane paralelno, ili pogrešno odabran anodni otpor,ili ......

[Zen Mod]

i radne tacke , i mali katodni otpor i sve ..... bas onako kako i rece sstrsat - neko naucio da crta na racunaru pa se igrao

da se objasne bitne greske u toj semi - valjalo bi napisati malu skolu konstrukcije cevnih stepena , a to prevazilazi okvire jednog posta ihaj .....