Welcome to diyAudio.rs

Register now to gain access to all of our features. Once registered and logged in, you will be able to contribute to this site by submitting your own content or replying to existing content. You'll be able to customize your profile, receive reputation points as a reward for submitting content, while also communicating with other members via your own private inbox, plus much more! This message will be removed once you have signed in.

dvv

Član
  • Content count

    1264
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    4

5 Followers

About dvv

  • Rank
    Radiša
  • Birthday 05/23/53

Contact Methods

  • Website URL
    http://www.dezorel.com

Profile Information

  • Pol:
    Muško
  • Lokacija:
    Beograd
  • Interesovanja:
    Audio, cars, cooking
  • Zemlja:
    Serbia

Recent Profile Visitors

8004 profile views
  1. Sretan ti jubilarni 50. rođendan, Goxy, i da još toliko doćekaš u dobrom zdravlju i raspoloženju.

  2. Preminuo Clint Eastwood u 87. godini (pogledaj na youtube). Dobitnik Oskara (za režiju), nezaboravni Čovek Bez Imena i drugih posebno Western likova. Slava mu.
  3. Boco, razmisli o guranju na čistu A klasu, ili oko 130 mA struje po tranzistoru. Morao bi da pojačaš i hladnjake, ali na tom nivou, rekao si pa-pa bilo kakvom prelasku u B klasu i završio su sa prelaznim izobličenjima jednom za svagda. O ovome sam se konsultovao sa dvolicom eminentnih projektanata sa američkog DIY foruma, jedan je John Curl, obojica kosriste 120-130 mA struje mirovanja, uz napomenu da je malo verovatno da će njihovi pojačavači ikada preću u klasu B pre nego što korisnik ogluvi.
  4. Slažem se sa Zverogušterom i Saxom, i te kako se menja zvuk. Moje stare AR94 kutije su propevale kada je skretnica prerađena sa svim novim kondenzatorima, osnovni balans tona je ostao isti, ali je sve bilo u mnogo boljem fokusu i sa dodatim detaljima. Jedino što bi se moglo izmeniti je da se veća vrednost dobije od paralelno povezanih kondenzatora od različitih materijala, na primer polipropilena i polikardbonata. To je stari trik japanskih entuzijasta koji se kunu u njega, a i meni je dobro poslužio.
  5. Ajde? A zašto treba podeliti sa deset i u čemu je greška? Klasa konstantno vuče maksimum snage bez obzira na nivo signala. Prednost je maksimalna moguće brzina odziv, praktično trenutna, a mana je obilje struje se se beskorisno pretvara u topolotu.
  6. Lako je slobodno fantazirati klasi A, ali po mome mišljenju, mislim da ljudi imaju pomalo prevelika oečkivanja od klase A. Mislim na klasičnu klasu A, a ne na neku verziju kiznog bias-a koja faktički simulira klasu A sa manje ili više uspeha. Ioanko je jedina od tih šema kojapo meni dobro obavlja tu simulaciju Dan d'Agostino (Mr. Krell) "Sustained Bias Plateau", koja j čak i fizički povelika i baš dobro kompliovana, Problem sa prelaznim (sa NPN na PNP i obratno) izobličenjima b trebao da bude rešen na mnogo nižem nivou od čiste klase A, već sa bias-om od 100-130 mA po paru izlaznih tranzistora. Efekat se može dosta lako čak i izmeriti i konstatovati odsustvom pomenutih izobličenja. Sa druge strane, sama činjenica da neki izlazni stepen radi u čistoj klasi A NIJE garancija sjajnog zvuka, on samo otvara vrata toj mogućnosti, ali doći do nje je i dalje ozbiljan posao. Jer slepim pojačavanjem struje bias-a se dosta brzo dolazi do neke tačke kada zvuk postaje topliji, ali ujedno i manje precizan, kao da više nije u idealnom fokusu. Nemojmo zaboraviti da je konstrukcija čiste klase A ipak malo drugačija od konstrukcije klase AB. U tom smislu, pozdravljam Miletovu postavku o projektovanju stvarnog izlaza u stvarnoj čistoj klasi A. Treba imati u vidu i činjenicu da je čista klasa A najmenje efikasna od svih drugih rešenje, tipično 5-10%. Dakle, za nominanu izlaznu snagu od 50W izlazni sepen će disipirati 500 ili više wati, što podrazumeva masivne hladnjake i napajanja. Dakle, košta i da se naptavi,a bogami i posle u eksploataciji, to je recimo 4 kW struje za 4 sata rada. Sa 1 kW = 63 dinara, to izađe 252 dinara po danu, ili oko 7.500 dinara mesečno.
  7. Onda ništa, nema problema Mile, zatvoriću krug sopstvenim modelom prilagođenim mojim potrebama.
  8. Doapada mi se prerdviđen prostor za drugi par izlaznih tranzistora. imam na lageru poveći broj MJ2xx 250 watt-nih NPN i PNP parova, eto gde bi mogli da završe. Obzirom na njihove zvanične osobine, dva para bi trebala da zadovolje čak i moje manijakalne zahteve za impulsnim strujama.
  9. Šitaj Kineze i zakleće ti se da je sve, ama baš sve, strogo originalmo.
  10. Čini mi se da i dalje ključni podatak ostaje šta čira CD odnosno FLAC ili WAV fajl. Tu je, po meni, čak i PC namenski napravljen da minimizira mehaničke smetnje (podbočavanjem, tweakovanjem napajanja, itd) daleko iza ozbiljnije napravljenog CD čitača, da i ne spominjem posebno jake i skupe spoljne DAC-ove. Po mome iskustvu, najbolje rezulate dobijam sa WAV formatom. Skažem se sa Kujom, nisu svu blanko CD-ovi isti, ja sam dobio najbolje rezultate sa Philips Silver diskovima. Pošto sam nedavno potrošio poslednje iz moje zalihe, pokušao sa da dokupim nove, ali nisam uspeo, niko koga sam pitao ih nema, tako da je moguće da su nestali skroz naskroz. Moj glas ide za WAV format. Napominjem da sam sakupljač muzike perioda 1960-1980 i pojedinih izvođača.
  11. Van den Hula 352 Hybrid je kable sa 2x256 licni OFC posrebrenog provodnika. Impulsne struje su preko 200A u špicevima, dakle u odnosu na nominalnih 100A koje HK2400 po specifikaciji može da propusti. Ja bih rekao da je to ipak duplo više u kablu od omoga iz pojačavača, dakle jeste konzervativno. Sa 4 para izlaznih tranzistora po kanala, recimo da može da protera sve i svašta čak i apsolutno, a kamo li u realnim režimima rada.
  12. Mile, ti bar imaš načina da sgledaš DIY scenu. Koliko pitanja imaš u vezi kog modela i eventualbih modifikacija, i eto ti nekakvg proseka. Smem da se kladim da najviše pitanja dobijaš u vez najjednstavnijih i najjeftinijih modela, što smo po sebi nije neki greh, ali ti govori o tome šta se traži kao neki stadard. Ljudi ne shvataju da je za upaivanje tranzistora potrebna minimalna populacija od sigurno ne manje od 30+30 komada za jedan par. Još ako koristiš Motorola/ON Semi izlazne tranzistore, dobar si jer su oni po mom iskustvu već jako slični, pa recimo pola posla već urađeno ako se kupe u cevčicama od 30+30 komada od proizvođača. Ja ih tako kupujem, C serije ne alim da kupim po 100+100 komada, to je ionako manje od €15 zajedno, a na kraju će se sve potrošiti na manje zahtevne funkcije. Šta misliš, kako na ovo reaguju domaći DIY-eri? Kada na kraju dođu do vazduha da ti odgovore? Teška sirotinja uzima danak svuda, a posebno na hobiju kao što je audio, koji je postao težak luksuz. O tehničkoj nepismenosti da i ne govorim. Ima ljudi ovde koje opoznajem i družim se sa njima, koji aku šemi vide više od 4 tranzistora i to za njih odmah postaje prekpmplikovano. Onda pitanje snage - neko ima zvučnike sa rejtinogm od recimo 50W i njima je pojačavač od 100W opasno jak. Kao da igde piše a ako ima 100W mora na tom nivou i da se sluša, ne pada im na pamet da će pojačavač od 100W imati mirnije i tolerantnije ponašanje na 50W od pojačavača deklarisanog na 50W naprosto jer ima veću rezervu snage. Malo ko uopšte ume da izračuna koja debljina kabla mu je potrebna za dužinu kablova od 5 ili 6 metara, kao kod mene što je slučaj (tačan odgovor: presek od 6 kvadrata, baš kao i ovaj koji imam, Van den Hul 352 Hybrid)? Skraćenje na 2x3 m kabla isitog kvalieta ali manjeg preseka može biti 2,4 kvadrata (na primer, Van den Hul CS 122), u oba slučaja ako želimo da izbegnemo kabl kao faktor zvuka u smislu ograničenja prenosnog signala u špicevima. Itd, itd, itd.
  13. Ne vidim zašto bi to bilo išta posebno teško ili loše, sem naravno to kapacitetima i ceni pojačanog izlaza, naprotiv. Kada se čak i sasvim normalni (sandardni) tranzistori upotrebe, samo ih treba postaviti recimo tri para iliviše u zavisnosti od tražene snage, i projektovati impulsne struje pre limitinga na dovoljno velku vrednost. Podrazumeva se da sno prethodno napravii dovoljno dobar i moćen izvor napajanja, jer ako toga nema, nema ni bilo čega drugoga. Na žalost, slažem se da tehnologija pravljeja zvučničkih kutija zaista ako se vraća u mračne stare dane, a obojica znamo da nema bio kakve veze sa znanjem, već isključivo sa ekonomijom (čitaj: po svaku cenu što jeftinije u proizvodnji sa što većim profitom). Tipična je upotreba 18 mm debelog MDF svuda pa i napred, gde je pod najvećim stresom jer upija oko 90% mehaničke energine na njega montiranih drajvera, nekada su abr tu ključnu površinu pravili od 22 ili 24 mm MDF-a, a sada ni to. Kao da su zaboravili unutrašnje podbočivanje. Vidim današnje kutije su prilično lagane, zapremina približno sličnih kutija mojima neretko je 17-18 kg, moj je lepih 28 kg Ali je zato profilisan, prednja ploča sendvič od 22+22+18 mm medijapan, iznutra podbočena i ukrućena na sve strane, da nije ne verujem ni da bih mogao da dobijem onako tesan odziv, nešto bi negde vibriralo i rezoniralo. Slažem se, ima više rada, ima više materijala, ali kutija nestaje ako lokacija, rezultat je zvuk u prostoru, a ne sa lokacije kutija. Tako gledano, i nije skupo. Sa komentarom oko sve lakših i jeftinijih pojačavača se u celini slažem, uz napomenu i sve relativno lošijim zvukom, jer se pare obično troše na "light show" LED-ova i sexy daljinske komande. Obično dominira ploča na kojoj se nalaze prijemnik daljinske komade, kontrola logika preklapanja ulaza i izlaza, itd. U proseku, izvori napajanju se i dalje rade kao nužno zlo, levom nogom. Izlazni stepeni su i dalje strogo SEPP tipa, čak i za berealno velike snage u sve manje od 7,9 Oma.
  14. Što lepo kaže naš narod - neko voli popa, a neko popadiju.
  15. Ima tu mnogo istine. Dugi niz godina, projektanti se uopšte nisu obazirali na zahteve koje kutija postavlja pred pojačavač sa logikom to je stvar pojačavača, i ostavljali su njima da se izbore sa time. Uprkos iskustvima stečenim na serijama BBC monitora koji su imali kompenzovane skretnice po malim faznim pomerima i malim padovima impedanse. Time je kutija bila predstavljena pojačavau kao daleko mirnije i inearnije opterećenje, ukratko lakše opterećenje. Tako su napravljene i moje kutije, da predstavljaju izuzetno lako opterećenje zs pobudu, što znači da može da ih pobuđuje i neki mali Technics pojačavač bez problema jer neće biti ciman i razvlačen na sve strane. Nagrada je to što će i taj mali mučenik da radi bolje nego što se od njega očekuje, a poređenje zvuka pojačavača će biti mnogo lakše i praktičnije jer kutije dozvoljavaju da se čuje više i usmislu količine, i kvaliteta. Narosto je cena sistema prepakovana tako da više ide na kutije, ali je onda i manje dovoljno za pojačavač. Sa takvim kutijama, Miletovi SEPP (Single Ended Push-Pull) projekti prolaze bez problema onoliko koliko su sami po sebi dobro projektovani.