Welcome to diyAudio.rs

Register now to gain access to all of our features. Once registered and logged in, you will be able to contribute to this site by submitting your own content or replying to existing content. You'll be able to customize your profile, receive reputation points as a reward for submitting content, while also communicating with other members via your own private inbox, plus much more! This message will be removed once you have signed in.

dvv

Član
  • Content count

    1241
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    4

5 Followers

About dvv

  • Rank
    Radiša
  • Birthday 05/23/53

Contact Methods

  • Website URL
    http://www.dezorel.com

Profile Information

  • Pol:
    Muško
  • Lokacija:
    Beograd
  • Interesovanja:
    Audio, cars, cooking
  • Zemlja:
    Serbia

Recent Profile Visitors

7461 profile views
  1. Verovao ili ne, ali klaviri klase Steinway imaju u sebi ugrađene fileter notornog sedmog harmonika od osnovnog tona, joše jedna stvar pokojoj se oni najskuplji razlikuju od ostatka. Zato se uzimaju kao odličan reper jer će jedno harfe širepojasnije od njih, repodukovati niže tonove klavira verno je VELIKA fora, malo ko to može tek tako. Ujedno je jedan od glavnih argumenata za upotrebu većih snaga pojačavača (od 100W nagore) jer je za niže registre klavira potrebna ogromna energija u zvučnicima. Odličan test disk za spektar je Mike Oldfield "Tubular Bells", ili Vangelisova numera "Metallic Rain", deo teme iz filma "Blade Runner".
  2. Mile, Prvo da se izvinim i ispravim, istina je da su negde usput postavio šemu preampa na bazi JFET tranzistora, ne znam kako sam je prevideo, ali fakat sam pogrešio. Pošto smo ovde već poduboko ušli u problematiku pojačavača snage, krajnje je vreme da je privedemo pratičnom radu u stvarnosti, a ne samo teorijski. Ujedno i da objasnimo zašto uvek dobro dođe velika strujna rezerva. U prilogu sam zakačio dve slike, koje potiču od Nelson Pass-a. Objavio ih je američkom DIY forumu, a onda sam ja pitao da li mogu i ja da ih koristim, na šta je on odgovorio "knock yourself out", uz moju napomenu da se obavezujem da uvek i svuda navedem izvor, dakle "Copyright Nelson Pass, used with permission". Toplo bih ti preporučio da i sam to koristiš. Naime, i sam svestan da jednostavno postavljanje elektrolita od 1...2uF sa nominalnom impedansom opterećenja stvara jedan filter, koji ilustruje ponašanaje sa kompleksnim opterećenjem. Na žalost, manjkavo, je formira filter prvog reda isticanja visokih tonova i tamo dokle nas realno interesuje, ali i mnogo dalje - što je nekompletno jer su to R i C opterećenja, a L ni na vidiku, a nije ni posebno realno jer tretira impedansu kao konastantno i na suludo visokim učestanostima. Kakva je realna mogućnost da se od pojačavača traži nominalna snaga na 200 kHz? To je očigledno i razmišljanje Nelson Pass-a i njegovih saradnika, pa su snimili par dvopojasnih kutija trenutno veoma cenjenih u SAD (naveo i ime firme i model, ali sam to zaboravio nikada nisam ni čuo za tu firmu). Dvopojane ktuije su obično lakša oterećenja od tro- i četvoropojasnih kutija, koje su obično dosta gore po pojačavač, mada često to kompenzuju višom efikasnosti i stoga manjom potrebom za snagom za isti zvučni pritisak. Ključna poenta je da je ovo REALNO opterećenje, sa zastupljenim L, R i C kako se i inače koriste, a nije baš nežno opterećenje, impedansa mu pada do tik iznad 2 Oma, i to na dva mesta. Mereno kao prosek, zanimljivo je da ukupna PROSEČNA impeansa manje zahtevna od čisto omske impedanse od 4 Oma gledano o zathevanoj struji, mada je naravno ukupan modulus bitno gori od čistih 8 Oma. Po mome dosadašnjem iskustvu, ovo opterećenje je odlično za Furijeovu analizu, da vidiš ne smo kolika su ti izobličenja, negi i kakav im je raspored. Posebno ti skrećem pažnju na 7-mi harmonik, koji sam unosi preko 80% čujnog dela harmonijskih izobličenja. Taj efekat nikada nije u potpunosti razjašnjen, iako je dosta dugo poznat, na primer pominje su u priručniku telefonije australijskih pošta iz 1942. godine, gde se skreće pažnja na njegova štetna dejstva čak i u banalnoj telefoniji onog doba. Trenutno se njime posebno bavi John Curl (Parasound), koji tvrdi da on mora biti na nivou od najmanje -80 dB (tj. manji od 0,01%) pod svim uslovima rada. Iz ono eksperimenata koja sam obavio, izgleda da to stvarno jeste tako. REALNO merenje tih nivoa treba obaviti sa test tonom od 10 kHz iz više razloga. Pregledom itenziteta osnovnih tonova, poslednji koji mo možemo uopšteda čujemo je drugi harmonik od 10 kHz, koji je na 20 kHz, uzetih kao prag naše čujosti. Sem toga, kada pogledaš grafikon intenziteta muzičkih instrumenata, praktično svi sem par njih ima osnovni ton iznad 10 kHz (na primer, harfa). Zanimljivo je da se danad drugi i treći harmonik uzimaju kao integralni deo signala jer su mu najbliži pa se "stapaju" uz njega, mada se naravno treba truditi da se i oni smanje koliko je to realno moguće. Eto, pa ti razmisli, a ako ja mogu da ti pomognem, tu sam, samo pitaj recimo o merama kojima se potiskuje sedmi harmonik, tu sam već stekao nekakvo iskustvo, mada još uvek učim.
  3. Neće biti, Mile. Naime, ja vrlo uredno čuvam sve tvoje ojavljene šeme bar ovde, složene u imenik "Apex", pa ima lak i brz pregled. Ovde si objavio samo dva phono RIAA kola, jedno racionalno za većinu korisnika, drugo iracionalno za frikove kao što sam ja, sa sve DC servoom. Izvoli proveri, a uopšte ne sumnjam da ih imaš još na lageru. I plus projekat za preklapanje izvora potenciometrom sa TLO72 op ampovima. Možda da malo pojasnim - mene bi jako zanimao projekat preampa od ulaznih bafera, preko selektora ulaza, sa tonskim kontrolama dejstva ograničenog na +/- 6 dB, i linijskim pojačanjem od recimo 12 dB, sa prelopivim subsonic filterom (recimo -3 dB na 20 Hz, 12 dB/oktavi, za sve ulazne signale), loudness kontrolom od +6/+3 dB na 20Hz/20 kHz i stereo/mono L+R preklopom. Istina, izvoljevam, ali ja bih ga tako napravio i ako ti nemaš, tako će i biti. Strogo u diskretnoj tehnici, bez op ampova, IC-a može da ima samo u stabilizaciji napajanja.
  4. A zašto ne bi, Vlado? Uzmi da ima izlaz od 18 dBW, uzmi da imaš zvučnike od recimo 92 dB/2.83V/1m, i to ti je 110 db, u paru 113 dB na 1 m. UZimajući u obzir opadanje SPL od -3 dB/1m razdaljine, to je 110 dB na 2 m, 107 dB na 3 m, 104 dB na 4 m ili lepih 101 dB na 5 m, a to je već podobro glasno. Tu problem već postaju komšije, ako ti puštaš rok muziku, a oni pretežno slušaju turbo folk.
  5. Mila, svaka čast, kapa dole na brzini odziva, treba te promovisati kao domaći DIY brend, zadovoljavaš sve zahteve, pa onda još malo. Samo još ponudi pločice po realnim cenama i to je to. Čime ja pekidam diskusiju o kineskim DIY kitovima jer ne vidim smisao. Mile sam ima raznorodniju ponudu od većine Kineza, a pride je tu, kraj nas, ima ko da se pita sve što treba za info iz prve ruke. Sada nam samo treba da objedniimo iskustva, mene ne zanima da li je napravljeno i od konjskog izmeta, zanima me samo da li to dobro zvuči, a kao stvar principa, UVEK ću pre podržati domaćeg konstruktora nego nekog ko zna koga ko zna gde. Sada samo ostaje, koliko je meni poznato, da se pojavi neki Apex predpojačavač onako do jaja pa onda još malo niže model i eto nama kompletnog zaokruženog pojačanja.
  6. Ne bih se baš u potpunosti složio sa tobom, Vlado. Delimično jesi u pravu, preporučivati ovaj ili onaj model do pre 35 godina pretpostavlja da možeš da nabaviš iste takve delova, a svi znamo da nije tako, posebno u slučajevima dualnih JFET-ova, a frka je danas naći i dualne bipolarce, nestaju sa scene jako brzo. Bez baš tih nekadašnjih delova nema ni replike, ono što će se dobiti ne garantuje uspeh, štaviše slušao sam neke "poboljšane" verzije starih legedni i grdno se razočarao. Sa druge strane, modeli koji su pre 35 godina zvučali fenomenalno, danas istina ne zvuče više baš tako dobro kao onda, ali još uvek sviraju bolje od današnje serijale. Primera radi, poslednja "Designed in U.S.A. manufactured in Japan" Marantz integralaca i receiver-a, nakon propisnog osvežavanja i malo dorade (dvostrki koncentrični elektrolit od 2x12.000 uF/56V Elna se osveže zamenom standardnih kvalitetnijih elektrolita BC Components, dva komada od po 22,000 uF/63V) pa da vidiš i šta čuješ, poprilično se iznenadiš kako to i danas sjajno zvuči, pa čak posrami i neke današnje modele više srednje klase. Nije toliko bitno što danas nema onih delova, ključ je u tome da nema više šefa razvoja iz onih dana, Sid Smith-a, koji je u Marantz-u od osnivanja i kome je serija 1978-1980 poslednji rad, napustio nas je posle toga. Ako ti ovo deluje kao sumnjiva teza, rado ću ti pozajmiti jedan primerak koji kod mene inače obitava u ormanu jer nemam više soba, zvučnih kutija i korisnika, a ja u alternaciji slušam njegovu stariju braću. Odnesi ga kući i slušaj ga par sedmica pa mi reci šta ti misliš o njemu, a šta tvoji ukućani, koji su čak i formalno kvalifikovani da nešto kažu, mislim na kćeru. Poenta je, ono što je nekada sviralo jako dobro i danas je dobro, mada ne onako izrazito bolje od konkurencije, sada samo bolje. Stoga preporuka takvih uređaja je daleko od besmislene dokle god možeš da ih kupiš na recimo KP ili e-bay. Istina, tu vrstu zvuka možeš i danas da kupiš kao nove proizvode, ali ne po cenama koje si onda mogao da platiš, a danas verovatno više ne možeš - Karan KA-i180 integralac košta negde oko €4.000, što je bar meni previše. Ali da radi sjajno, radi, svaka mu čast, i još na poklon dobiješ i jedinicu ispred specifikacije "80 WRMS" pa to bude "180/250 WRMS u 8/4 Oma". A sigurno ima još slično dobrih modela po svetu, ali po sličnim ili još višim cenama. A to je drugi razlog zbog koga je uputno preporučiti stare ali dobre uređaje, tada su koštali nešto razumno, a danas se sličan kvalitet zvuka plaća 5-10 puta više.
  7. Mile, ja samo rekoh što znam. Hajde da dodam i obrnute primere, uređaje koje lično poznajem i za koje smatram da jako dobro zvuče. Prvi primer - Thorens 410 receiver, svira kao pesmica, i pride je baš lepo napravljen, onako nemačli pedantno, nime sečenja krivina. I najbolji koji sam čuo iz Evrope, nemački integralac ASC LV5000, sa po 2x3 Darlingtona na izlazima i odličnim impulsnim strujama. Ta firma je sada nestala, a probila se krajem 70-ih sa magnetofonima 5000, 6000 i 450X (poslednja brojka označava broj tragova, 2 ili 4). Jedna od jako retkih mašina koje je parirala Studer/reVox--u u svtvarno svemu, oni su baš bili Sture-ov košmar. Po mome mišljenju, zvuk im je bio ubedljivji od reVox-a, motori za motanje su bili strogo Papst, jedina konstrukciona razlika je bila u tome što je ASC koristio masivni zamajac preko kaiša za pogon capstana. I nije tajna da su njihove mašine bile direktni naslednic legende tog doba iz Nemačke, Braun modela 1000. I najzad, vrlo cenovno prihvatljiv Kerting pojačavač snae od 100W/4 Oma, sa po dva para TI 142/147 po kanalu, koji je svirao daleko bolje od proseka za njegovu cenu. Da i ne spominjem američki SUMO polaris pojačavač snage. Odavno tvrdim da nije bitno šta se gde koristi pod uslovom da to što se koristi dobro poznaje i svrsihodno ugradi, od cevi do UHC MOSFET-ova. Mile, sugeriram ti da izbaciš model nazvan recimo Apex MOD (Multiple Output Device) verziju modela AA9) i recimo 14, za one zbunjene koji bi hteli, ali malo jače po izlazu. Dodaj i eventualne izmene po broju i kapacitetu elektrolita, da zaokružiš info. Da se ništa "ne podrazumeva", nego da se sve zna.
  8. Jeste, majku mu, umesto da lepo priznaju da to radi Paja Patak, umesto da mi njih nevine optužujemo. Koliko znam te 1N4007 diode štite pojačavač od povratnih struja sa opterećenja. Ja bih jedno stavio tu 1N5403 diode, dobrano su brze i plus su mrcine, trpe sve i svašta.
  9. Nikakvo čudo, Vlado, rane verzije Darlingtin tranzistora snage su umele da budu jako nestabilne, što je rezultiralo u spaljenim izlazima. Valja priznati da su tome dosta doprineli Nemci, sa njihovim rešenjima automatski uključene loudness funkcije, uz poznate efekte na zahteve od izlazno stepena i poznatu nepismenost vlasnika, koji nisu prvo pročitali uputstvo za rukovanje, pa nisu ni znali da im je loudness uključen i da moraju lično da to isključe. Grundig je bio notoran po tome, što poslovično tvrdoglave Nemce nije zaustavilo do MNOOOOOGO kasnije, kada je loudness postala funkcijas koja se morala posebno uključiti (na primer, na ASC LV5000 pojačavaču, ali tek 10 godina kasnije). Drugo, ne znam kako a još manje zašto, Nemci kao da nisu ni pogledali podatke za te tranzistorem koji zbog abnormalnog pojačanja traže malo veće emitorske otpornike, a to bi onda normalno smanjilo moguću disipaciju po paru. To sam shvatio kada me je jedna Koerting pojačavač od 100W/4 Oma sa po dva para TIP 142/147 tranzistora uporno težio da se pregreva uprkos skomnom bias-u. Kada su emitorski otpornici povećani sa 0,22 Om na 0,33 Oma, smirio se i radi i dan-danas (naravno, preračunao sam i ostatak zaštitno kola). Uzgred, to je atipičan Nemački proizvod jer je potpuno komplemenatar od ulaza do izlaza, što su gajili Amerikanci nikako Nemci. A da ne mora tako, živi dokaz su radovi pokojnog James Bongiorno-a tada iz firme Sumo, koji su koristi po 4,5 ili 6 parova Toshiba Darlingtona po kanalu, za snage 100-200W/8 Oma, koji su onda, a još uvek i danas, zvučali stvarno izuzetno dobro (najpoznatiji modle je bio Polaris, koji je bio prvi iz te serije). Lično te potpuno razumem, ni ja ih ne volim i ne koristim jer su za moje zahteve isuviše osetljivi (nežni), kada se traži mnogo ampera impulsnih struja. A vreme je učinilo da se jedna od prednosti Darlington tranzistora, veliki Ft, u ono vreme veći od kasičnih bipolaraca (u ono vreme,10 MHz za Darlingtone prema tipično 4 MHz za standardne bipolarce) A kada mi ša, potpuno izgubio, jer su i oni danas sa Ft od najmanje 30 MHz, a neki se već približavaju i MOSFET teritoriji. A kada mi baš treba veliko pojačanja, recimo u stabilizaciji regulatora, radije složim Darlington od dva bipolarca radi zadržavanja poželjnih osobina bez termičkog preopterećenja.
  10. Sir Oliver Oko pitanja vredeli navedeni kitovi ojačavača iz Kine - u osnovi, postavio si pitanje koje nema odgovor, jer odgovor podrazumeva da si sve to napravio, slušao i tako poredio. Šema nam svima daje naznaku da bi neki projekat mogao da bude od vrlo dobar do odličan, ali nam ne garantuje da će tako i biti, ma koliko dobra bila. A i da garantuje, ko zna kako bi sve bilo kada bi se neka šema još malo doterala u privatnom aranžmanu. Najzad, celin postaje smislena tek kada se razvuče po celom sistemu. Nagledao sam se inače odličih zvučnih kutija povezaih na mediokritetnu elektroniku, rezultat je mediokritetan zvuk, ili odličnih pojačavača koji traže daleko bolje kutije nego što inače pobuđuju, a rezultat je opet ispod mogućnosti. Iz iskustva ti kažem, jedna jedin drugačija komponenta na putu signala može da dovede to neverovatno velikih pozitivnih (ali i negativnih) zvučnih razlika, to nije priča, to stvarno može da se dogodi. Čisto kao primeri, zameni obično bedan (ali jeftin) volume pot sa recimo ALPS Blue (koji je realno srednja klasa kvaliteta, a tako i košta) i možeš se naći u zapanjenom stanju šta si sve dobio, ili amo imaš kompenzacione kondenzatore po Mileru na VAS-u, obično vrlo standardnog tipa, sa recimo kondenzatorima od srebrenog liskuna (silver mica, 350 ili 500V) i dosta često te iznenadi koliko više "vazduha" i 3D dobiješ na zvuku. A sada zamisli da taj ALPS Blue pot zameniš sa diskretnim preklopnikom sa 24 otpornika, pa još uzmeš Dale otpornike - to je već bajka šta može da se desi. To je neka vrsta dubinskih zahvata na šemi, na papiru sve je isto, a svira kao nebo i zemlja, ali put do tog cilja može biti poduži i nema garancije, a sigurno će i koštati više. Poenta je, moraš da budeš DOBRO potkovan znanjem pasivnih delova da bi od jednog standardnog kineskog DIY projekta umeo da izvučeš mnogo više od osovog standarda koji se često i prećutno nudi. A oni često navedu da se nemi projekat oslanja na "modifikovanu šemu firme X", to je tek rizik, da KInezi znaju vše od originalnih projektanata, a znaš da Kinezi jure nisku cenu i strogo standardne delove. Moj savet tebi jeste da izbegavaš takve eksperimente. A ima i beslovesnih laži - naleteo sam na neki pojačavač kršten "KSA" uz navod da se oslanja na Krell pojačaače, što je čista laž koa nema veze sa stvarnosti, sličnosti su samo površinske, imamšemu originalnog Krell-a pa mi je lako da poredim.
  11. Black coffee, Ma ne brini se ti ništa, ovde su umetnička skretanja sa teme česta stvar koju svi radimo Eto na primer, sada je i puritanac Vladd skrrenuo sa teme na neke snaše na zadnjem sedištu njegovog auta, prava audio preveara valjda zato što snaša loše i neubedljivo vrišti.
  12. Sir Olivere, JLH je iza sebe ostavio prilično impresivan trag DIY projekata, dobro poznatih nama starijima. Koliko se sećam, poslednji je sa Toshiba IGBT izlaznim tranzistorima, čuo sam samo jedni izvedbu i mogu ti reći da je to baš lepo radilo. Mislim da imam negde tu šemu, moram malo da potražim.
  13. Black coffee, Takve pikove ćeš uloviti sa osciloskopom, lepo se vide. Oko osigurača, zavisi kakvi su, "quick blow" ili "slow blow". ali čak i "quick blow" su relativno spori, pa ih ja nikada ne koristim kao osnovnu zaštitu u pojačavačima, tranzistorske zaštite su otprilike 10 puta brže i stoga pouzdanije, a mgu se definisati i po vremenu okidanja. Isto tako, samo ćeš na osciloskopu videti naponske pikove u mreži, samo se nemoj začuditi kada vidiš pik od 900 V, naravno veoma kratkog trajanja, neretko 2-3 uS, da nije tako, sve bi gorelo. Uzgred, evropski standardi električne bezbednosti navode kao standard X kondenzatore za filtriranje mrežnog napona, koji su deklarisani na 250V, pa ne crkavaju kao muve (mada i dalje lično mislim da su tu omanuli sa niskim standardom, ali sila boga ne moli). Ne znam da li znaš, ali po istim tim evropskim standardima, klasični elektroliti deklarisani na 63V radnog napona moraju da bezbedno prežive kratkotrajne udare od 71V u momenu uključenja, pre nego što se išta normalizuje i smiri na redovnom režimu rada. Vladd, 60A već mogu da poverujem, obzirom na prikazan upotrebljeni broj izlaznih tranzistora. Gledajući pikove, moji filteri mogu da isporuče oko 20% više struje pre nego što počnu da se registruju prvi znaci zasićenja torusa, gledano preko izalznih izobličenja, koja tada počinju da rastu. To inače ne navodim u specifikacijama jer su zaštićeni osiguračima na 10 ili 20A, u zavisnosti od tipa. Do sada, za 13 godina, izleteli su samo jednom, jer su pregoreli pobudni tranzistori izlaza, pa je snagaš povukao bog te pita koliko, ali sem toga, nikada. Ljudi ne shvataju šta je otrebno da se dogodi da bi izleteo osigurač preko koga ide 230V sa više od 10A.
  14. Naravno da za enormne struje, makar i u špicu valja imato i masivno napajanje, potkovano sa jakim trafoom i solidnim elektrolitima i po kvalitetu i po kvantitetu. Srećom, 100 A je vršna vrednost, kontinuelno i 60 A je kao hladne vode. A potencijalnih problema sa zvučnicima će naravno biti, uzmi samo da je traženi konstantan napon 28,3 Vrms, odnosno 100W/8 Oma ekvivalent, pa ako impedansa padne na recimo 2 Oma (što i nije neka retkost), to je već nekih 14,5 A, dodaj i neki fazni pomer i tu si na nedge cirka 20 A. Vrednost većih brojki od te je samo u tome da ako se slučajno i dogodi da povučeš toliko bar znaš da se tvoj pojačavač neće zbuniti, nego će to bez problema obaviti, i dalje bez promene toaliteta (jer ima dobru rezervu). A da li će zvučna kutija to preživeti, to je već stvar projektanta kutije, a ne pojačavača. Pa ne može se sve večito gurati pod nos projektantu pojačavača kao njegov problem, dok se ostali zezaju. I suštinski jedina zaštita je sam zvučni pritisak koji će te kutije proizvditi pri takvim snagama, jer veoma mali broj njih će moći da proizvede (92+20) 112 dB na 1m razdaljine u sobi, a ja ću oštetiti moje bubne opne pri takvim zvučnim udarima, mlazni motor pri punom gasu na 3 m stvara zvučni pritisak od 111 db. Smatra se da pri 110 dB već instinktivno pokrivamo uši rukama da bismo sprečili bol. A kako bi se to dopalo mom komšiluku možeš misliti, ja stanujem u novogradnji sa flis papir "debelim" zidovima. A što se trajnosti zvučnih kutija tiče, pronađeno je na nekim nezavisnim merenjima da mogu da ispuste dušu i na daleko manjim efektivnim snagama, kada se radi o loše filtriranim signalima sa DAC-a već i na 50 kHz, što mi naravno ne čujemo, ali posle toga ne čujemo više bilo šta ni sa DAC-a, jer nam je spalio visokotonce. Meni je tako stradao visokotonac pobuđivan jednim Marantz DC170 pojačavačem snage koji je pikovao negde ispod 70W, ali je ta snaga tražena od njega na 50 kHz od strane jednog CD čitača firme Technics koje bljuvo gomilu đubreta tako visoko. Moj NAD CD čitač C 565BEE ima ugrađen trostepeni filter na 50 kHz baš da se tako nešto ne bi dogodilo, ja sam sa drugarom furao njegov CD čitač. Taj slučaj je naravno stavio veto na bilo kakve takve probe, posebno kada sam na osciloskopu video spektar u rasponu do 100 kHz, da i ne spominjem nivoe izobličenja u tom regionu. Da je moj NAD bio na mestu izvora, sa uključenim Filterom 1, to se nikada ne bi dogodilo. Prema tome, zvučnici se mogu spaliti i na relativno manjim snagama, a kamo li na velikim nivoima, pa još širokopojasno.
  15. Može i 80 A i piku? Kako si do te brojke došao, odokativnom šac metodom ili ...?