sir Oliver

Kad se profesionalci infiltriraju na ulične klavire
 
 

Ne nikako. Nego imam neke retro komode pa gledam da li bi mogao da skarabudžim nešto slično.
Apropo zvučne slike meni u HiFiju nije toliko vašna ni stereo ni dubinska slika. Najviše mi znači timbar i prirodnost zvuka.

Prva fotografija iz aviona Er Srbije na liniji Beograd-Priština

 
 

Prva fotografija iz aviona Er Srbije na liniji Beograd-Priština

 
 

Vending mašina na katedri za tehniku Portland univerziteta

Sent from my GT-I9305 using Tapatalk

Na Cinemanijii trenutno

Igraju i neko naši. Štimac

Samo da pobliže objasnim moj slučaj.
Odem da nešto privatno šljakam u Žitoradju. Jedina fabrika koja nešto radi ( čujem da je i ona sad propala). Dve znamenitosti u varošici su još i Cecina kuća i kuća Smiljka Kostića. I jedna i druga neprimerene komšiluku. Jedna ko trgovački centar Kalča ( poluprovidno  staklo, kule i rterase, džip ispred) druga ko tvrdjava na vrh brda ( sa kovanom ogradom koja košta kao i kuća otprilike). 

Treća znamenitost je biblioteka koja zapošljava 7 bibliotekara , a po rečima mog domaćina, u istu on ne pamti da je neko "ulego" u zadnje dve tri godine.  Hebi ga, blagodeti partijskog zapošljavanja ( u malim sredinama). Najboljiji posao na celi svet: Bibliotekar u Žitorađu.
Da ne dužim , odradim ja posao, a pomagali mi tu neki momci iz fabrike, pa rekoh sebi ajd da odem da kupim po pljeskavicu i pivo da ih častim. Prošetam se do centra mesta ( jedine  raskrsnice) i nadjem pljeskavdžinicu. Prazna, nidje nikog ( dobar nagoveštaj da begam odatle ). Naručim ja i sednem u baštu da sačekam. Nije bašta nego streja ispred radnje na četiri direka i  sa dva astala. Ječi Ceca ( a i šta će drugo u Zitorađu da pušćaju) i meni pogled mahinalno nagore ka zvučnicima.
A ono Tannoyi sas zlatne korpe, oljuskani, ispucali, odlepljen furnir na pojedinim mestima, ušrafljeni u njih oni holšrafi sa kukicom i okačeni o lance pa na gredu. Od klaćenja na vetru i udaranja u grede svi izubijani jadni.
Kad se tad nisam šlogirao. Izgubim apetit, ponesem narudžbinu i vratim se.
Prošlo je dosta od tada a ja i dalje ne mogu da prežalim one Tannoye. Kako su dospeli tamo, zašto su onako kabadahijski tretirani, nemam pojma.

Samo da pobliže objasnim moj slučaj.
Odem da nešto privatno šljakam u Žitoradju. Jedina fabrika koja nešto radi ( čujem da je i ona sad propala). Dve znamenitosti u varošici su još i Cecina kuća i kuća Smiljka Kostića. I jedna i druga neprimerene komšiluku. Jedna ko trgovački centar Kalča ( poluprovidno  staklo, kule i rterase, džip ispred) druga ko tvrdjava na vrh brda ( sa kovanom ogradom koja košta kao i kuća otprilike). 

Treća znamenitost je biblioteka koja zapošljava 7 bibliotekara , a po rečima mog domaćina, u istu on ne pamti da je neko "ulego" u zadnje dve tri godine.  Hebi ga, blagodeti partijskog zapošljavanja ( u malim sredinama). Najboljiji posao na celi svet: Bibliotekar u Žitorađu.
Da ne dužim , odradim ja posao, a pomagali mi tu neki momci iz fabrike, pa rekoh sebi ajd da odem da kupim po pljeskavicu i pivo da ih častim. Prošetam se do centra mesta ( jedine  raskrsnice) i nadjem pljeskavdžinicu. Prazna, nidje nikog ( dobar nagoveštaj da begam odatle ). Naručim ja i sednem u baštu da sačekam. Nije bašta nego streja ispred radnje na četiri direka i  sa dva astala. Ječi Ceca ( a i šta će drugo u Zitorađu da pušćaju) i meni pogled mahinalno nagore ka zvučnicima.
A ono Tannoyi sas zlatne korpe, oljuskani, ispucali, odlepljen furnir na pojedinim mestima, ušrafljeni u njih oni holšrafi sa kukicom i okačeni o lance pa na gredu. Od klaćenja na vetru i udaranja u grede svi izubijani jadni.
Kad se tad nisam šlogirao. Izgubim apetit, ponesem narudžbinu i vratim se.
Prošlo je dosta od tada a ja i dalje ne mogu da prežalim one Tannoye. Kako su dospeli tamo, zašto su onako kabadahijski tretirani, nemam pojma.

Samo da pobliže objasnim moj slučaj.
Odem da nešto privatno šljakam u Žitoradju. Jedina fabrika koja nešto radi ( čujem da je i ona sad propala). Dve znamenitosti u varošici su još i Cecina kuća i kuća Smiljka Kostića. I jedna i druga neprimerene komšiluku. Jedna ko trgovački centar Kalča ( poluprovidno  staklo, kule i rterase, džip ispred) druga ko tvrdjava na vrh brda ( sa kovanom ogradom koja košta kao i kuća otprilike). 

Treća znamenitost je biblioteka koja zapošljava 7 bibliotekara , a po rečima mog domaćina, u istu on ne pamti da je neko "ulego" u zadnje dve tri godine.  Hebi ga, blagodeti partijskog zapošljavanja ( u malim sredinama). Najboljiji posao na celi svet: Bibliotekar u Žitorađu.
Da ne dužim , odradim ja posao, a pomagali mi tu neki momci iz fabrike, pa rekoh sebi ajd da odem da kupim po pljeskavicu i pivo da ih častim. Prošetam se do centra mesta ( jedine  raskrsnice) i nadjem pljeskavdžinicu. Prazna, nidje nikog ( dobar nagoveštaj da begam odatle ). Naručim ja i sednem u baštu da sačekam. Nije bašta nego streja ispred radnje na četiri direka i  sa dva astala. Ječi Ceca ( a i šta će drugo u Zitorađu da pušćaju) i meni pogled mahinalno nagore ka zvučnicima.
A ono Tannoyi sas zlatne korpe, oljuskani, ispucali, odlepljen furnir na pojedinim mestima, ušrafljeni u njih oni holšrafi sa kukicom i okačeni o lance pa na gredu. Od klaćenja na vetru i udaranja u grede svi izubijani jadni.
Kad se tad nisam šlogirao. Izgubim apetit, ponesem narudžbinu i vratim se.
Prošlo je dosta od tada a ja i dalje ne mogu da prežalim one Tannoye. Kako su dospeli tamo, zašto su onako kabadahijski tretirani, nemam pojma.

Samo da pobliže objasnim moj slučaj.
Odem da nešto privatno šljakam u Žitoradju. Jedina fabrika koja nešto radi ( čujem da je i ona sad propala). Dve znamenitosti u varošici su još i Cecina kuća i kuća Smiljka Kostića. I jedna i druga neprimerene komšiluku. Jedna ko trgovački centar Kalča ( poluprovidno  staklo, kule i rterase, džip ispred) druga ko tvrdjava na vrh brda ( sa kovanom ogradom koja košta kao i kuća otprilike). 

Treća znamenitost je biblioteka koja zapošljava 7 bibliotekara , a po rečima mog domaćina, u istu on ne pamti da je neko "ulego" u zadnje dve tri godine.  Hebi ga, blagodeti partijskog zapošljavanja ( u malim sredinama). Najboljiji posao na celi svet: Bibliotekar u Žitorađu.
Da ne dužim , odradim ja posao, a pomagali mi tu neki momci iz fabrike, pa rekoh sebi ajd da odem da kupim po pljeskavicu i pivo da ih častim. Prošetam se do centra mesta ( jedine  raskrsnice) i nadjem pljeskavdžinicu. Prazna, nidje nikog ( dobar nagoveštaj da begam odatle ). Naručim ja i sednem u baštu da sačekam. Nije bašta nego streja ispred radnje na četiri direka i  sa dva astala. Ječi Ceca ( a i šta će drugo u Zitorađu da pušćaju) i meni pogled mahinalno nagore ka zvučnicima.
A ono Tannoyi sas zlatne korpe, oljuskani, ispucali, odlepljen furnir na pojedinim mestima, ušrafljeni u njih oni holšrafi sa kukicom i okačeni o lance pa na gredu. Od klaćenja na vetru i udaranja u grede svi izubijani jadni.
Kad se tad nisam šlogirao. Izgubim apetit, ponesem narudžbinu i vratim se.
Prošlo je dosta od tada a ja i dalje ne mogu da prežalim one Tannoye. Kako su dospeli tamo, zašto su onako kabadahijski tretirani, nemam pojma.

Samo da pobliže objasnim moj slučaj.
Odem da nešto privatno šljakam u Žitoradju. Jedina fabrika koja nešto radi ( čujem da je i ona sad propala). Dve znamenitosti u varošici su još i Cecina kuća i kuća Smiljka Kostića. I jedna i druga neprimerene komšiluku. Jedna ko trgovački centar Kalča ( poluprovidno  staklo, kule i rterase, džip ispred) druga ko tvrdjava na vrh brda ( sa kovanom ogradom koja košta kao i kuća otprilike). 

Treća znamenitost je biblioteka koja zapošljava 7 bibliotekara , a po rečima mog domaćina, u istu on ne pamti da je neko "ulego" u zadnje dve tri godine.  Hebi ga, blagodeti partijskog zapošljavanja ( u malim sredinama). Najboljiji posao na celi svet: Bibliotekar u Žitorađu.
Da ne dužim , odradim ja posao, a pomagali mi tu neki momci iz fabrike, pa rekoh sebi ajd da odem da kupim po pljeskavicu i pivo da ih častim. Prošetam se do centra mesta ( jedine  raskrsnice) i nadjem pljeskavdžinicu. Prazna, nidje nikog ( dobar nagoveštaj da begam odatle ). Naručim ja i sednem u baštu da sačekam. Nije bašta nego streja ispred radnje na četiri direka i  sa dva astala. Ječi Ceca ( a i šta će drugo u Zitorađu da pušćaju) i meni pogled mahinalno nagore ka zvučnicima.
A ono Tannoyi sas zlatne korpe, oljuskani, ispucali, odlepljen furnir na pojedinim mestima, ušrafljeni u njih oni holšrafi sa kukicom i okačeni o lance pa na gredu. Od klaćenja na vetru i udaranja u grede svi izubijani jadni.
Kad se tad nisam šlogirao. Izgubim apetit, ponesem narudžbinu i vratim se.
Prošlo je dosta od tada a ja i dalje ne mogu da prežalim one Tannoye. Kako su dospeli tamo, zašto su onako kabadahijski tretirani, nemam pojma.

Samo da pobliže objasnim moj slučaj.
Odem da nešto privatno šljakam u Žitoradju. Jedina fabrika koja nešto radi ( čujem da je i ona sad propala). Dve znamenitosti u varošici su još i Cecina kuća i kuća Smiljka Kostića. I jedna i druga neprimerene komšiluku. Jedna ko trgovački centar Kalča ( poluprovidno  staklo, kule i rterase, džip ispred) druga ko tvrdjava na vrh brda ( sa kovanom ogradom koja košta kao i kuća otprilike). 

Treća znamenitost je biblioteka koja zapošljava 7 bibliotekara , a po rečima mog domaćina, u istu on ne pamti da je neko "ulego" u zadnje dve tri godine.  Hebi ga, blagodeti partijskog zapošljavanja ( u malim sredinama). Najboljiji posao na celi svet: Bibliotekar u Žitorađu.
Da ne dužim , odradim ja posao, a pomagali mi tu neki momci iz fabrike, pa rekoh sebi ajd da odem da kupim po pljeskavicu i pivo da ih častim. Prošetam se do centra mesta ( jedine  raskrsnice) i nadjem pljeskavdžinicu. Prazna, nidje nikog ( dobar nagoveštaj da begam odatle ). Naručim ja i sednem u baštu da sačekam. Nije bašta nego streja ispred radnje na četiri direka i  sa dva astala. Ječi Ceca ( a i šta će drugo u Zitorađu da pušćaju) i meni pogled mahinalno nagore ka zvučnicima.
A ono Tannoyi sas zlatne korpe, oljuskani, ispucali, odlepljen furnir na pojedinim mestima, ušrafljeni u njih oni holšrafi sa kukicom i okačeni o lance pa na gredu. Od klaćenja na vetru i udaranja u grede svi izubijani jadni.
Kad se tad nisam šlogirao. Izgubim apetit, ponesem narudžbinu i vratim se.
Prošlo je dosta od tada a ja i dalje ne mogu da prežalim one Tannoye. Kako su dospeli tamo, zašto su onako kabadahijski tretirani, nemam pojma.

Samo da pobliže objasnim moj slučaj.
Odem da nešto privatno šljakam u Žitoradju. Jedina fabrika koja nešto radi ( čujem da je i ona sad propala). Dve znamenitosti u varošici su još i Cecina kuća i kuća Smiljka Kostića. I jedna i druga neprimerene komšiluku. Jedna ko trgovački centar Kalča ( poluprovidno  staklo, kule i rterase, džip ispred) druga ko tvrdjava na vrh brda ( sa kovanom ogradom koja košta kao i kuća otprilike). 

Treća znamenitost je biblioteka koja zapošljava 7 bibliotekara , a po rečima mog domaćina, u istu on ne pamti da je neko "ulego" u zadnje dve tri godine.  Hebi ga, blagodeti partijskog zapošljavanja ( u malim sredinama). Najboljiji posao na celi svet: Bibliotekar u Žitorađu.
Da ne dužim , odradim ja posao, a pomagali mi tu neki momci iz fabrike, pa rekoh sebi ajd da odem da kupim po pljeskavicu i pivo da ih častim. Prošetam se do centra mesta ( jedine  raskrsnice) i nadjem pljeskavdžinicu. Prazna, nidje nikog ( dobar nagoveštaj da begam odatle ). Naručim ja i sednem u baštu da sačekam. Nije bašta nego streja ispred radnje na četiri direka i  sa dva astala. Ječi Ceca ( a i šta će drugo u Zitorađu da pušćaju) i meni pogled mahinalno nagore ka zvučnicima.
A ono Tannoyi sas zlatne korpe, oljuskani, ispucali, odlepljen furnir na pojedinim mestima, ušrafljeni u njih oni holšrafi sa kukicom i okačeni o lance pa na gredu. Od klaćenja na vetru i udaranja u grede svi izubijani jadni.
Kad se tad nisam šlogirao. Izgubim apetit, ponesem narudžbinu i vratim se.
Prošlo je dosta od tada a ja i dalje ne mogu da prežalim one Tannoye. Kako su dospeli tamo, zašto su onako kabadahijski tretirani, nemam pojma.

Mislio sam da ponudim da ih kupim ali sem diskutabilnih drajvera, sve ostalo je moralo da se pravi.
 

Otvara rs.
Probaj da isprazniš DNS keš.
Uđi u command prompt kao administrator i otkucaj:
 
ipconfig /flushdns

to su folksvagenovi vati

Poc' o vikend . . . .